Život u inostranstvu

Kada živite u inostranstvu, pitanje koje najčešće dobijate od poznanika i prijatelja kući je “Pa kako je tamo?”. A evo i mojih odgovora, nevezanih za mesto gde trenutno živim.

Srećom nikada loše nisam živeo, te me nije muka naterala da odem u pečalbu. Najviše je to, čini mi se, bila radoznalost. Ali ću ipak kao prvu lepu stvar života u inostranstvu navesti materjalnu stranu. Da se razumemo, nisam se ja strašno obogatio, niti imam neki veliki biznis. Ja sebe smatram pristojno plaćenim Red Hat konsultantom. Ali moram da priznam da je lep osećaj biti lepo plaćen za posao kojim se bavim i koji volim. Do moje pozicije nije bilo jednostavno doći, trebalo je pozavršavati škole, dobiti sertifikate, pročitati mnogo knjiga i puno raditi. Fenomenalno je najzad od toga videti neku vajdu, videti da to vreme ne samo da nije bilo protraćeno, već je bilo krajnje kvalitetno provedeno. Na našu veliku žalost to je ono čega u našoj zemlji nema. Poražavajuće je to što na sve strane imamo nezaposlene inžinjere, lekare, profesore, ekonomiste... I što ih niko ne ceni. Ali odmah ću povući crtu. Jeste lepo imati novac, ali ne mislim da me čini boljom niti srećnijom osobom. Jedino mi je to donelo neke materjalne vrednosti koje mi trenutno prijaju.

Prelepo je putovati, ali da bi ste stvarno upoznali drugu kulturu i zemlju, tu neko vreme treba živeti. Naučiti po koju reč lokalnog jezika, upoznati ljude, jesti njihovu hranu i piti njihova pića. Jednostavno živeti na jedan drugi način. Neverovatno je koliko je svet pun razlika. Nažalost, zbog tih razlika i nerazumavanja često dolazi i do ratova, a još češće do svih drugih konflikata. Sa druge strane, ako želite da nađete lepotu u svemu tome, uvek ćete je naći. Upoznaćete Engleze i videti da nisu baš tako hladni kako smo misli. Upoznaćete Arape i videti da nisu baš svi zli teroristi. Upoznaćete Indijce i Kineze i biće vam jasno zašto ih ima na sve strane po svetu. Postaće vam jasno zašto su Amerikanci debeli. Ješćete sve moguće vrste hrane i naučićete da je teryjaki iz Japana, a ne iz Indije kako sam ja dugo mislio. Postaćete pravi kosmopolita, ukratko.

Jezik. Naučićete jezik. Kako vreme prolazi, sve više shvatam onu našu “Vrediš onoliko koliko jezika znaš”. Naučili i usavršili makar samo i engleski, i to je dovoljno. Ali prava je šteta provesti neko vreme u inostranstvu i ne naučiti lokalni jezik. Moja najveća greška, zbog koje mi je jako žao sada, je bila što za svoje 2 godine na Kipru nisam naučio grčki. No dobro, sve se da ispraviti.

Svet je jako mali, a to će vam tek ovako postati jasno. Prvo, komunikacije su razvijene toliko da ćete sa ljudima koji su vam bitni ostati u kontaktu kao da ste i dalje u komšiluku. E-mail, instant poruke, Skype (ili bilo koji drugi alat za razgovor preko Interneta) će vam dozvoliti da komunicirate sa ljudima i kući i širom sveta bez ikakvih problema. A drugo, bićete fascinirani kako je jednostavno videti se sa svim tim ljudima. Cene avio karata su toliko pristupačne, da je najmanji problem sesti u avion i otići kući ili prijateljima u posetu.

Naučićete kako funkcioniše jedna razvijena zemlja. Valjda i mi (mislim na Srbiju) težimo tome da jednom budemo ekonomski razvijena zemlja, te će jedno takvo znanje biti od ogromne vrednosti kada se budete vratili kući. Da, nameravam da se vratim kući u Srbiju, jer je to jedini dom koji imam i jedino mesto gde se osećam “kao kod kuće”, ali o tom potom. Radićete u jednom sistemu razvijene ekonomije i naučiti koje se vrednosti cene. To znanje učiniće vas kvalitetnim i poželjnim radnikom na bilo kojem mestu na planeti, pa čak i u Srbiji, ma koliko to neverovatno zvučalo. Između Kipra i Dubaija gde sam sada, bio sam u Srbiji i na licu mesta ovu tvrdnju proverio.

A ima li loših strana ? Naravno da ih ima, svaka medalja ima dve strane. Ali su mi ove lepe trenutno mnogo bliže, te one loše ne bih ni spominjao, ne smetaju mi uopšte.