Troškovi života u Dubaiju
Još nisam krenuo da živim ovde u pravom smislu te reči. Tek sam ovih dana iznajmio stan i počeo da kupujem nameštaj. Ali evo cena koje sam do sada uspeo da vidim. One će posebno biti interesantne ljudima koji planiraju da dolaze ovde i traže posao. Sve cene su u dirhamima, trenutnu kursnu listu nađite negde na Internetu. Cene su u formatu
najniža-najviša (koliko se obično na to potroši) i odnose se na jednu osobu.
Hrana:
Doručak: 2-50 (5-10)
Ručak i večera: 15-300 (25-50)
Voda 0.5l: 0.5-1
Voda 1.5l: 1.5
Vožnja taksijem: 8-50 (12-20)
Gradski prevoz nisam probao
Smeštaj u hotelu na mesečnom nivou oko 5500, uključuje doručak i ručak. Imajte na umu da je ovo smeštaj u hotelima koji su OK za život, tj. smeštaj dok se ne nađe posao ili stan, ali ništa fancy. U boljim hotelima je teško proći sa manje od 100 US$ za noć.
Stanarine su vrtoglavo porasle. Za dva meseca koliko sam ja ovde se osetio taj porast cene stanova. Jednosoban (znači jedna spavaća soba, plus ostatak stana, to se valjda u našoj socijalističkoj nomenklaturu zove dvosoban jer broje i dnevnu sobu) košta od 40 000 AED nagore. Pristojan stan po mojim kriterijumima košta od 45 000 nagore. To je cena prilično daleko od centra. Stan u nekom boljem delu grada u zgradi sa svim pratećim sadržajima (bazen, teretana, sauna i sl) košta oko 60 000 AED. Cena je izražena na godišnjem nivou. Prilikom iznajmljivanja stana ostavljaju se čekovi za godišnju kiriju i to su obično dva ili tri čeka. Uz to ide trošak od 5% provizije agenciji (osim ako nemate dovoljno vremena pa stan tražite sami. što je u principu moguće ali oduzima mnogo vremena jer treba obilaziti kvartove i u svakoj zgradi pitati) i depozit od nekoliko hiljada dirhama, koji se vraća na kraju. Tako da je za iznajmljivanje stana od 60 000 AED u startu potrebno imati 30 000 za kiriju, 3000 depozit i 3000 za proviziju što izađe na 36000. I potrebno je izdati ček na 30000 za drugu polovinu godine datiran 6 meseci unapred. 36000 je jako mnogo novca i toga su i firme ovde svesne. Tako da mnogo firmi ili već imaju smeštaj za svoje radnike (iznajmljen ili u vlasništvu) ili pomažu zaposlenima pozajmljujući im novac za plaćanje ovih troškova. Stanovi se ovde uglavnom izdaju polunamešteni, što znači da postoji kuhinja, ugradni plakari i bela tehnika. Ostatak treba kupiti. Za detalje oko cene nameštaja najbolje je otići na sajt Ikea-e (www.ikeadubai.com) i tu pogledati katalog koji ima i cene. Naravno, Ikea je jedna od najjeftinijih, pa je i kvalitet adekvatan tome. Doduše, nije nekvalitetna, potrajaće nekoliko godina. Za bolji nameštaj je potrebno odvojiti više novca.
Etisalat je njihov mobilni operater, tako da za troškove telefoniranja treba proveriti njihov WWW sajt. Nisam ga gledao, ali znam da pre-paid kartica za mobilni telefon košta 165 dirhama i uključuje samo 10 dirhama kredita. Dopune se prodaju za 30 dirhama.
Wireless Interneta ima na sve strane, ali nažalost više nije besplatan nigde koliko ja znam. Pre par meseci kada sam došao bio je besplatan što mi se fenomenalno uklopilo. Po celo jutro sam sedeo po kafićima, obilazio oglase, tražio posao i komunicirao sa prijateljima. Lepo je što je Internet svuda brz, pa Skype radi bez problema. Pretpostavljam da i drugi VoIP protokoli dobro rade, ali ih nisam koristio.
U slučaju da vam u stanarinu nisu uključeni struja i voda, treba ih platiti naknadno (što je i logično). Nemam pojma koje su cene po KWh, odnosno kubnom metru, ali znam da ljudi sa kojima se družim plaćaju DEWA-u oko 300 do 600 dirhama. DEWA je skraćenica za Dubai Electricity and Water Authority, preko njih se plaćaju računi, te je to u lokalnom žargonu poznato samo kao DEWA.
