Sajam i oko sajma

Ovih dana pogiboh na Gitex sajmu. Sajam ko sajam, da ne trošim reči na njega. Ali evo par usputnih zapažanja.

Prvo, oduvek sam smatrao krajnje glupim da ljudi budu brendovani u kompanijske boje. Prvog dana sam otišao krajnje nevoljno na sajam u Red Hat majci. Ajd, prošao prvi dan, ja sav srećan ostavio prljavu majcu i juče otišao na sajam normalno obučen. Pošto su svi drugi imali neko obeležije firme, izmotam ja odnekud crveni šešir. Osećao sam se prilično glupavo prvih 10ak minuta. A onda sam krenuo u šetnju. Wow, oduševljen sam. Ljudi mi se smeše, dobacuju komplimente, devojčice me vuku za rukav, ma totalni haos. Kad se pojavim na štandu prijateljskih kompanija (Oracle, IBM, Bea i sl.) odmah me dočekaju kao rod rođeni. Slikao sam se nebrojeno puta, primetio sam i gomilu reportera kako me slikaju. Gomila cica me je pitala mogu li da im dam šeširić. Moj odgovor je da ne mogu, zato što je to samo za zaposlene firme, ali da mogu da se potrude i da im ga poklonim zadnjeg dana. Pola me je iskuliralo, ali bogami je druga polovina uzela broj telefona od mene. Ne očekujte pikantne detalje ovde :)

Kolegi se desila do jaja stvar na Microsoft štandu. Šeta on tako sa šeširićem, prolazi pored MS štanda i par njihovih likova se skupi i krene da dobacuje. Stane on da popriča sa njima i pita jedan:

-Kako beše vaš zaštitni znak?
-Crveni šešir
-Ma ne to nego ona ptica?
-Pingvin
-So it will never fly (i svi umiru od smeha)
-So it will never crash neither, svi zaneme i pocrvene od besa

Jagnjeće brigade su i ovde aktivne. Ovih nekoliko dana sam išao na najbolje večere u najbolje restorane okolo, o tuđem trošku, naravno. Pala i po koja ponuda za posao, mada nemam nameru da menjam šeširić zasad. A što se tiče restorana, oduševljen sam stvarno. Generalno je ovde usluga relativno loša na mnogo mesta, pošto konobarišu ljudi koji jedva da znaju engleski. E bio sam sa društvom sa francuskog govornog područija te se za večerom pričao francuski i bio sam više nego iznenađen kada me je poslužio konobar sa perfektnim francuskim akcentom. Radoznalosti radi sam ga priupitao par stvari na engleskom, ali i njega govori jako tečno. Svaka čast. Mada, kolko je koštala večera, trebao bi i esperanto da govori kao da je rođen tamo.

Ne mogu da se ne pohvalim da izgledam bolje nego ikad. Nosim farmerice broj 32, a ne pamtim da sam ikada nosio manje od 34, sa izletima do 36. To kažem zato što sam na sajmu video dosta poznanika koji me dugo nisu videli i svi su mi rekli da odlično izgledam. Kad muškarac to kaže muškarcu, onda je to stvarno kompliment (for the record, od žena sam već navikao na takve komplimente).

Štampali su mi tekst u biltenu Mense, onaj što je objavljen ovde. Hvala na ukazanom poverenju, a mailovi pljušte ceo dan.

Šetam ja tako okolo i naletim na jednog člana Mense (mnogo duga priča kako znam da je član, da ne davim sad). Uglavnom, upoznam se ja sa njim i super se ispričamo. Klasičan arapin, nosi dišdaš, ali mnogo cool matorac. Ima bar 5 banki. I tako, izdogovaram se ja sa njim da se vidimo opet na kafi ovih dana i vratim se ja nazad na svoj štand. Usput se pohvalim da sam upoznao lika iz te i te firme. Kažu kolege "Super, a koja mu je pozicija". Pa reko "CEO" i tu svi zaneme. I kaže jedan od kolega "Znaš ti da mi ko zna koliko pokušavamo da upostavimo saradnju sa njima, oni su najjača hosting kompanija u Dubaiju, hostuju pola vladinih servisa". Zgodno, dobra veza :)