Burj Al Arab

Sinoć smo najzad posetili Burj Al Arab. Sumnjam da ima nekoga ko nije čuo za njega. Burj Al Arab (ili arapski toranj) je jedan od ponosa Dubaija, definitivno njegov zaštitni znak. Svojevremeno je bio poznat kao najskuplji hotel na svetu, što više nije, ali i dalje spada u grupu najskupljih i najboljih hotela.

Ući u hotel nije nimalo jednostavno. Trebalo je rezervisati mesto u SkyView baru i biti na listi gostiju. Ne, nismo platili nikakvu ulaznicu od 50$, što mnogi spominju. Na vratima smo sačekali dobrih 10 minuta, dok nisu proverili naše rezervacije. Ne čeka se uvek toliko, ali su imali problema da se snađu sa mojim imenom i prezimenom.

Na ulazu u hotel su nas sačekali vratari koji su uredno preuzeli naš auto. Parking se ne plaća. Hol je relativno mali, očekivao sam da je veći. Na ulazu kao znak dobrodošlice hostese čekaju sa kafom i urmama u rukama (što me je odmah podsetilo na pogaču, so i ljuti rakiju). Sa leve i desne strane su pokretna stepeništa pored kojih su prelepi akvarijumi sa tropskim ribicama. Ona vode sprat gore, i voze pored fontane koja je u sredini, sprat gore gde je nivo sa prodavnicama i restoranima. Odatle dalje je pristup strogo kontrolisan. Devojka koja radi u hotelu kaže da postoje mesta u hotelu koja ona nije ni videla, jednostavno je pristup zabranjen i osoblju. Moja želja je bila da izađem na heliodrom (onaj čuveni na vrhu, gde su skor Agasi i ne znam ko još igrali promo turnir), ali mi je objasnila da je to nemoguće jer je potrebna gomila dozvola.



Tako da smo se odatle uputili u SkyView bar. Na samom vrhu hotela, to je onaj deo koji upadljivo viri sa obe strane, izgleda zaobljeno i ima kompletno stakleni zid. To je inače jedno od retkih mesta gde je turistima dozvoljen ulaz. I za divno čudo, dozvoljeno je fotografisanje.






O usluzi i takvim stvarima ne bih trošio reči, stvarno su dostojne jednog takvog hotela. Evo malo slika enterijera. Pogled je fenomenalan, Dubai se vidi kao na dlanu, a fenomenalno se vidi i jedna od palmi koje grade. Bar se nalazi formalno na 27. spratu. Ali pošto je svaki sprat u stvar 2, pošto su svi apartmani u hotelu dupleks, to je ekvivalent pedeset i nekog sprata, pretpostavljam. Prijatno smo bili iznenađeni cenama. Cena jednog pića je 40-80 AED (grubo prevedeno u "naše pare" oko 10-20 EUR) što i nije katastrofa u poređenju sa cenom prenoćišta. Stvar koja ne promiče pažnji je da u svim toaletima koriste Hermes kozmetiku i svuda stoje na raspolaganju parfemi, dezodoransi i kreme za ruke. U baru je bila fenomenalna muzika (bar za moj ukus). Bila je to uglavnom longue muzika, ali je bilo i Enigme, Mike Oldfield-a i sličnih stvari. Gosti u baru su uglavnom turisti koji se šetkaju okoli i slikaju. Ono što je zanimljivo fotografisanje je dozvoljeno, ali ne i snimanje video kamerom. Tako da smo video snimke ostavili za kasnije, kada smo se šetali jednim od apartmana.




Imali smo i priliku da se prošetamo kroz jedan apartman. Kako su nam objasnili, svi su uređivani u istom stilu, razlika je samo u veličini. Mi smo bili u najmanjem, veličine 180 kvm. Najbolje je proveriti cene na zvaničnom WWW sajtu hotela ako vas interesuju. Sobe izgledaju fenomenalno, svaka ima biznis centar, bar, kupatilo za goste i ostavu na donjem nivou, a spavaću sobu na gornjem. Zavirili smo u frižder, ništa ekstra, klasična kombinacija pića. Zavirili smo i u jelovnik za sobnu uslugu, takođe prijatno iznenađenje. Ne mogu da kažem da je jeftino, ali sam očekivao mnogo više cene.

Generalno, na slikama hotel izgleda jako šareno, čak su ga mnogi okarakterisali kao kič. Daleko je od toga. Definitivno je to pravi reprezent arapskog bogatog sveta.

Kada smo završili posetu apartmanu, vratili smo se nazad u bar na još jedno piće. Pala je noć i kao da se sve okrenulo. Maksimalno je iskorišćena razlika u svetlima, tako da sada bar ima totalno drugačiju atmosferu nego po danu. Inače smo stigli oko 18h i imali priliku da gledamo zalazak sunca iz bara, definitivno nezaboravno iskustvo.

Nazad kući. Opet u panoramski lift koji gleda ka palmi i služi samo da se dođe do bara. Nažalost, pošto je pala noć, ništa nismo videli, pa nismo ni slikali. Dok smo ispred hotela čekali da nam dovezu auto iz garaže postalo mi je jasno zašto su samo najbolji automobili parkirani na takvim mestima. Jednostavno ih samo osoblje tu parkira, valjda da bi lepo sve izgledalo. Tako da smo se nagledali Rolsova, Ferarija, Poršea i sličnih čuda.

Bottom line je da sam impresioniran i oduševljen. Mesto treba videti definitivno.