16.9.09

Naša "efikasna" policija

Moju devojku su pokrali u subotu uveče, na Novom Beogradu preko puta hotela Jugoslavija. Vraćala se iz grada, sela sa drugaricom na klupu da odmore malo, neko je prišao, uzeo joj torbicu i zbrisao. Šteta nije zanemariva, ali šta je tu je. Najgore je što su se njih dve prepale i istraumirale.

Došle su njih dve kući i ispričale mi šta se dogodilo. Pokušali smo da dobijemo njen broj mobilnog telefona koji je u torbici, naravno da nam nije uspelo. I umalo da pređemo preko svega, zvoni telefon njene drugarice. Lopovi su bili dovoljno bezobrazni da se jave nazad i traže otkup za torbicu. Bili su u fazonu "Skupite neke pare pa da vam vratimo dokumenta". Toliku količinu bezobrazluka stvarno nisam očekivao, pukao mi je film i zvao sam policiju. E tu počinje veselje.

Zovem ja 92, javi se čovek, sasluša me i kaže "To morate sa policijom Novi Beograd" i prebace me na Novi Beograd. Ja tamo ispričam opet šta se dešavalo (uključujući i tačnu lokaciju gde), kaže čovek "Morate da dođete do nas pa da pokušamo da uradimo nešto". Ja se primio, mislio sam da će stvarno da se potrude da urade nešto, sednemo na taksi devojka i ja i u policijsku stanicu Novi Beograd. Tamo naiđemo na dežurnog pandura i poluuspavanog i prilično nadrndanog inspektora. Saslušaju nas, ostave u čekaonici da čekamo 10ak minuta i posle 10ak minuta većanja nam kažu da to nije njihov reon i da bi ipak trebalo da odemo u policijsku stanicu u Zemunu. Tu mi je već pao mrak na oči zato što su me oni sami pozvali da dođem tu gde jesam, ali šta je tu je. Ponovo taksi i u stanicu u Zemunu. Tamo je trebalo malo vremena da ih probudimo i dozovemo i kada smo to uspeli da uradimo rekli su nam nešto tipa "Nećemo moći ništa da uradimo, ali ćemo ipak zapisati šta se dešavalo". Dok su nam uzimali podatke i zapisivali lopovi su ponovo pozvali drugaricu, a ona to nama prenela. Ja stojim u stanici, prenosim im šta se zbiva, a oni ništa.

Osećao sam se potpuno izbezumljeno. Stojim u policijskoj stanici, prijavljujem zločin, lopovi me zovu na telefon i traže otkup, a panduri me poluuspavano gledaju ispod oka bez da pokazuju ikakvu želju da išta urade osim da zapišu podatke da sam bio i stave to u fioku.

Lopovi su naravno pokupili sve što ima iole neku vrednost, ali su bacili novčanik sa dokumentima. Jedan momak je to našao i poprilično se potrudio da dođe do našeg kontakta, da bi nam to vratio (moja devojka je iz BiH, pa je stvarno trebalo truda naći nas) i juče smo to od njega uzeli. Hvala još jednom !

Da poštenog i vaspitanog sveta ima mi vraća nadu u ljude i bolje sutra, ali da živimo u usrano vreme danas, živimo.
Bookmark and Share

3 коментара:

Анониман је рекао...

Probaj da im "tvitneš" na @policijasrbije makar za njihovu unutrašnju

dj.dule је рекао...

Upravo sam otvorio Twitter nalog, samo da bih pokušao da to uradim i nadam se da sam uspeo :)

Goran је рекао...

Da ti ispričam kako su hteli da zovu interventnu da me hapsi kada sam ih napušavao u SUP-u (valjda se tako zove) Novi Beograd?

Ukrali mi auto, ja prijavim .. posle par dana dođem da pitam šta ima novo, da li su uspeli nešto bar da nađu, i pandur (verovatno taj isti, uspavani) mi kaže: "nemoj bre da smaraš, tvoj auto je već sigurno na Kosovu u delovima".

Toliko sam popizdeo i počeo da urlam da su prvo bili šokirani a onda su hteli da zovu interventu da me uhapi. U afektu sam rekao neka zovu - prebiću i njih i njihovu interventnu :) Nisam baš "sitan" pa su možda i pomislili da sam ozbiljan, pošto sam bio ozbiljno ljut. To su skotovi žešći jer već 20 godina samo oni koji ne znaju šta će sa sobom - zaposle se kao policajci. Nekada je bila rigorozna kontrola budućih policajaca, već dugo je jedini i dovoljan kriterijum da "hoćeš da budeš policajac", zato su i takvi kakvi su.