TV

Otkad sam iznajmio prvi stan (a to je bogami bilo pre 9 godina) izbegavao sam da imam TV i gledam televiziju. Posle godina takvog života preselio sam se u stan u kome sada živim, koji ima dnevnu sobu uređenu po svim standardima našeg življenja, što znači da je u dnevnoj sobi TV koji ima kablovsku televiziju. Moram da priznam da sam bio oduševljen time i odlučio da posvetim malo vremena gledanju televizije i kapiram da je to jedno totalno promašeno iskustvo iz više razloga.

Prvo, navikao sam da stvari gledam kad hoću i kako hoću. Godinama sam sa neta dovlačio sve što me je zanimalo (filmove, serije, dokumentarce..) i gledao ih kad poželim i gde poželim (koristio sam laptop ili PDA za to). To što moram da se montiram u dnevnu sobu i nije toliki problem, ali što moram da pazim kada šta počinje da bih odgledao jeste. Prosta logika mi govori da uređaj koji meni za nešto služi treba da se prilagodi meni, a ne da se ja prilagođavam njemu.

Druga stvar koja mi jako smeta su reklame. Ja potpuno razumem da komercijalne televizije moraju da žive od reklama. A ja i volim reklame, naročito ako su dobre. Ali ako gledam televiziju neko vreme ne mogu da izbegnem gomilu potpuno mentalno zaostalih reklama za kojekakve hemikalije koje se koriste u kući. A još kad počnu da skakuću jedna za drugom, izlude me.

I najzad generalno je kvalitet programa jako nizak, jako je teško naći emisiju koja je interesantna. Doduše, moram da priznam da je serija Grey's Anatomy za mene prijatno iznenađenje.

TV će sa dolaskom brzog Interneta do svih definitivno da bude sahranjena. Nažalost, to će malo potrajati