15.8.07

(Lel) E Kupovina u Bosni

Pošto koristim dnevna sočiva, potrošio sam svoju kompletnu zalihu. S obzirom da su kod nas preskupa (o tome ću kasnije) odlučio sam se da naručim malo više to ga sa Interneta. Poručio sam 10 kutija (različita dioptrija za svako oko, kutija ima 30 komada, hence to je dovoljno za 5 meseci). Platio kreditnom karticom, poslato i stiglo u poštu, gde treba da se carini i tu kreće veselje. Pošto nisu bili sigurni šta je u kutiji, zvali su da provere šta je. Razgovor teče otprilike ovako:

Carinik: Šta je u kutiji ?
Ja: Kontaktna sočiva za dnevnu upotrebu, 10 kutija
Carinik: Na fakturi koja je poslata ne piše valuta
Ja: Da, ali firma je iz USA, vidite odakle je poslato i ko je izdao fakturu
Carinik: Ne, ne znam ja to
Ja: Ok, doneću izvod iz banke gde se vidi ta transakcija i piše koja je valuta
Carinik: OK, to može da prođe

[nadao sam se da je tu kraj, ali onda počinje veselje]

Carinik: I da znaš to tako ne može, trebao si da dođeš prvo kod nas da pitaš za proceduru.
Ja: (kompletno zbunjeno) Da pitam za kakvu proceduru ?
Carinik: Pa proceduru kako to da kupiš, ne može to tek tako. Treba ti odobrenje ministarstva zdravlja i još neki papiri, pa si ti trebao da dođeš kod nas i pitaš nas kako to da uradiš i tražiš dozvolu.
Ja: (već kompletno zbunjen, kao da kupujem nuklearnu elektranu a ne sočiva za oči) OK, i šta ja sad da radim?
Carinik: Ne znam
Ja: OK, tako je kako je, šta vi hoćete da ja uradim da bih mogao da dođem kod vas i preuzmem ta sočiva koja su mi neophodna jer ne vidim dobro bez njih? Recite šta treba i da to rešimo danas kad dođem.
Carinik: Ne znam, stvarno, ali si nas prvo trebao da pitaš.
Ja: Gospodine, tako je kako je, sočiva su stigla, ja ću učiniti šta god mi kažete da ih podignem pošto su mi neophodna, samo mi recite šta da spremim. Ja ću to da spremim, dođem kod vas, platim šta treba, rešimo problem i ja pokupim sočiva. Ja vas samo molim da mi kažete tačno šta mi treba da bi mogli da to rešimo u jednom mom dolasku pošto nemam baš puno vremena.
Carinik: Momak, ne možeš tako da postavljaš uslove, nego da dođeš kod nas da ti mi objasnimo.

Tu sam već poludeo od tog idiotskog stava i rekao da ću doći. U međuvremenu sam se raspitao kod špeditera i ministarstva i skontao da mi ne treba nikakva dozvola za takvu kupovinu, to što mi je tip rekao je budalaština.

Pribavio sam izvod iz banke, otišao danas i uzeo sočiva, valjda su i oni skontali da je to što su tražili od mene budalaština. Platio troškove i završio posao.

I sad ide drugi zanimljivi deo priče, kalkulacija. Kupio sam sočiva u USA, poslali su ih poštom i platio sam poštarinu. Ovde sam morao da platim carinu, carinsko evidentiranje, PDV, nekakav obrazac i administrativnu taksu (sve na posebnoj uplatnici, za koje su oni bili dovoljno ljubazni da ih popune sami) i ležarinu u pošti. Svi ti troškovi zajedno su me na 10 kutija sočiva iskoštavli 150 EUR manje nego da sam ta sočiva kupio ovde u radnji (ranije sam ih kupovao pa znam cene). I dalje mi je kompletno fascinantno kako su USA najjeftinija zemlja na svetu, a mi najskuplja.

3 коментара:

Данило је рекао...

А ја размишљам о операцији — пар хиљада евра, а проблем (уз мало среће) решен заувек.

dj.dule је рекао...

Razmišljam i ja, samo još nisam odlučio da li će to biti LASIK ili PRK (http://en.wikipedia.org/wiki/Photorefractive_keratectomy), zato što mi se ovaj drugi čini bolji, ali koliko znam još niko to ne radi u okruženju...

Анониман је рекао...

Velika trzisna konkurencija i veliko trziste na kraju uvek iznedre neku povoljnost za kupca.