30. godišnjica panka

1977. godina se računa kao godina kada je nastao pank, pa ove godine slavi 30 godišnjicu. Time magazin je priredio sjajan foto esej na tu temu.

Uptime

Ne mogu da se ne pohvalim

Jedan od servera

[billing@mail ~]$ uname -a
Linux xxxxxxxxxxxx 2.6.9-42.0.3.ELsmp #1 SMP Mon Sep 25 17:24:31 EDT 2006 x86_64 x86_64 x86_64 GNU/Linux
[billing@mail ~]$ uptime
12:50:42 up 278 days, 1:22, 3 users, load average: 0.28, 0.17, 0.11

Moj laptop

ma1:~ djdule$ uname -a
Darwin ma1.local 8.10.1 Darwin Kernel Version 8.10.1: Wed May 23 16:33:00 PDT 2007; root:xnu-792.22.5~1/RELEASE_I386 i386 i386
ma1:~ djdule$ uptime
13:51 up 9 days, 23:25, 5 users, load averages: 0.22 0.30 0.24

TV

Otkad sam iznajmio prvi stan (a to je bogami bilo pre 9 godina) izbegavao sam da imam TV i gledam televiziju. Posle godina takvog života preselio sam se u stan u kome sada živim, koji ima dnevnu sobu uređenu po svim standardima našeg življenja, što znači da je u dnevnoj sobi TV koji ima kablovsku televiziju. Moram da priznam da sam bio oduševljen time i odlučio da posvetim malo vremena gledanju televizije i kapiram da je to jedno totalno promašeno iskustvo iz više razloga.

Prvo, navikao sam da stvari gledam kad hoću i kako hoću. Godinama sam sa neta dovlačio sve što me je zanimalo (filmove, serije, dokumentarce..) i gledao ih kad poželim i gde poželim (koristio sam laptop ili PDA za to). To što moram da se montiram u dnevnu sobu i nije toliki problem, ali što moram da pazim kada šta počinje da bih odgledao jeste. Prosta logika mi govori da uređaj koji meni za nešto služi treba da se prilagodi meni, a ne da se ja prilagođavam njemu.

Druga stvar koja mi jako smeta su reklame. Ja potpuno razumem da komercijalne televizije moraju da žive od reklama. A ja i volim reklame, naročito ako su dobre. Ali ako gledam televiziju neko vreme ne mogu da izbegnem gomilu potpuno mentalno zaostalih reklama za kojekakve hemikalije koje se koriste u kući. A još kad počnu da skakuću jedna za drugom, izlude me.

I najzad generalno je kvalitet programa jako nizak, jako je teško naći emisiju koja je interesantna. Doduše, moram da priznam da je serija Grey's Anatomy za mene prijatno iznenađenje.

TV će sa dolaskom brzog Interneta do svih definitivno da bude sahranjena. Nažalost, to će malo potrajati

Zašto /dev/tty ?

Da li vas je ikada zanimalo zašto se terminalski uređaji na Linux/Unix sistemima zovu tty ? 60ih godina, kada su računari počeli da se ozbiljnije razvijaju nije bilo terminala u obliku kakvih ih danas znamo, pa su za komunikaciju sa računarima korišćeni teleprinteri. Najpoznatija firma koja je proizvodila teleprintere bila je Teletype, a najčešće korišćen model za terminalske namene bio je Teletype ASR 33 (na slici). Od imena firme nastala je skraćenica TTY, pa otud i ime konzolnog uređaja.

MareNostrum, najlepši superkompjuter

Barcelona Supercomputing Center iz Španije poseduje 9. najbrži superkompjuter na svetu, a najbrži u Evropi, po Top 500 listi. Međutim, ono što mnogo više pleni pažnju je to kako sama instalacija izgleda. Naime, računar je smešten u Torre Girona kapelu, a spoj izgleda prelepo.




Zainteresovani više detalja o samom superkompjuteru i više slika (uključujući i slike kapele, montiranja i instalacija) mogu da nađu na MareNostrum strani.

Radni prostor

Markov post me je naterao da uslikam svoj radni prostor i pošaljem to ovde. Nije da sam se mnogo trudio oko uređivanja, došao je takav sa stanom. Slika ide u nastavku, a nekad je izgledao ovako.


Za radoznale, koristim sledeći hardware:

-Apple Mac Book Pro 17" (Core 2 Duo, 2 GB Ram, 120 GB disk)
-Miš Philippe Starck for Microsoft (koji je btw. težak krš, samo lepo izgleda, jako je nekvalitetno napravljen)
-Nokia N800
-Harman Kardon Sound Sticks II

Zastupljenost Interneta kod nas i okruženju

Procenat populacije koji je online:

Slovenija 55.5%
Grčka 33.5%
Hrvatska 32.9%
Mađarska 30.4%
Bugarska 28.7 %
Rumunija 23.4 %
Makedonija 19.1 %
Crna Gora 17.6%
Bosna i Hercegovina 17.3 %
Srbija 13.9 %
Albanija 6.1%

[izvor Business 2.0, via Svakodnevica]

Kulturkantine - Electronic Lounge Session

Naleteo sam ovih dana na odličnu kompilaciju elektronske muzike "Kulturkantine-Electronic Lounge Session". Kako vidim na Amazonu, izdata je za Special M. etiketu čiji WWW site nisam uspeo da pronađem, iako posluje pod Sony BMG. Bilo kako bilo, dobra kompilacija, preporučujem...

(Lel) E Kupovina u Bosni

Pošto koristim dnevna sočiva, potrošio sam svoju kompletnu zalihu. S obzirom da su kod nas preskupa (o tome ću kasnije) odlučio sam se da naručim malo više to ga sa Interneta. Poručio sam 10 kutija (različita dioptrija za svako oko, kutija ima 30 komada, hence to je dovoljno za 5 meseci). Platio kreditnom karticom, poslato i stiglo u poštu, gde treba da se carini i tu kreće veselje. Pošto nisu bili sigurni šta je u kutiji, zvali su da provere šta je. Razgovor teče otprilike ovako:

Carinik: Šta je u kutiji ?
Ja: Kontaktna sočiva za dnevnu upotrebu, 10 kutija
Carinik: Na fakturi koja je poslata ne piše valuta
Ja: Da, ali firma je iz USA, vidite odakle je poslato i ko je izdao fakturu
Carinik: Ne, ne znam ja to
Ja: Ok, doneću izvod iz banke gde se vidi ta transakcija i piše koja je valuta
Carinik: OK, to može da prođe

[nadao sam se da je tu kraj, ali onda počinje veselje]

Carinik: I da znaš to tako ne može, trebao si da dođeš prvo kod nas da pitaš za proceduru.
Ja: (kompletno zbunjeno) Da pitam za kakvu proceduru ?
Carinik: Pa proceduru kako to da kupiš, ne može to tek tako. Treba ti odobrenje ministarstva zdravlja i još neki papiri, pa si ti trebao da dođeš kod nas i pitaš nas kako to da uradiš i tražiš dozvolu.
Ja: (već kompletno zbunjen, kao da kupujem nuklearnu elektranu a ne sočiva za oči) OK, i šta ja sad da radim?
Carinik: Ne znam
Ja: OK, tako je kako je, šta vi hoćete da ja uradim da bih mogao da dođem kod vas i preuzmem ta sočiva koja su mi neophodna jer ne vidim dobro bez njih? Recite šta treba i da to rešimo danas kad dođem.
Carinik: Ne znam, stvarno, ali si nas prvo trebao da pitaš.
Ja: Gospodine, tako je kako je, sočiva su stigla, ja ću učiniti šta god mi kažete da ih podignem pošto su mi neophodna, samo mi recite šta da spremim. Ja ću to da spremim, dođem kod vas, platim šta treba, rešimo problem i ja pokupim sočiva. Ja vas samo molim da mi kažete tačno šta mi treba da bi mogli da to rešimo u jednom mom dolasku pošto nemam baš puno vremena.
Carinik: Momak, ne možeš tako da postavljaš uslove, nego da dođeš kod nas da ti mi objasnimo.

Tu sam već poludeo od tog idiotskog stava i rekao da ću doći. U međuvremenu sam se raspitao kod špeditera i ministarstva i skontao da mi ne treba nikakva dozvola za takvu kupovinu, to što mi je tip rekao je budalaština.

Pribavio sam izvod iz banke, otišao danas i uzeo sočiva, valjda su i oni skontali da je to što su tražili od mene budalaština. Platio troškove i završio posao.

I sad ide drugi zanimljivi deo priče, kalkulacija. Kupio sam sočiva u USA, poslali su ih poštom i platio sam poštarinu. Ovde sam morao da platim carinu, carinsko evidentiranje, PDV, nekakav obrazac i administrativnu taksu (sve na posebnoj uplatnici, za koje su oni bili dovoljno ljubazni da ih popune sami) i ležarinu u pošti. Svi ti troškovi zajedno su me na 10 kutija sočiva iskoštavli 150 EUR manje nego da sam ta sočiva kupio ovde u radnji (ranije sam ih kupovao pa znam cene). I dalje mi je kompletno fascinantno kako su USA najjeftinija zemlja na svetu, a mi najskuplja.

"Efikasna" poreska uprava RS

Bila mi je potrebna nekakva informacija o porezima i odem ja na site Poreske uprave Republike Srpske jutros. Na prvoj strani sam naleteo odmah na ono što mi je trebalo:

"У циљу бржег контакта и боље едукације пореских обвезника, Пореска управа је инсталирала систем говорне поште, који можете користити ако имате телефонски апарат са тонским бирањем. Број телефона је (051) 345 080. Путем овог сервиса сви порески обвезници могу добити одговоре на тражена питања из области пореза."

Ja oduševljen pozovem taj broj i odmah mi dodele nekakav kod i lozinku što me je zbunilo. OK, provozam se ja dalje kroz menije i dođem do mesta da kažem svoje pitanje. Lepo ja kažem svoje pitanje, mašina snimi i uredno mi kaže da pozovem na isti broj za 4 (da, za četiri dana) i preslušam odgovor na moje pitanje. Za to mi je trebao kod, da mogu da čujem svoj odgovor.

Zar jednostavan call centar sa operaterima koji odmah odgovaraju nije bio bolje rešenje ???

P.S. Otkrio sam na strani Kontak sledeće:

"Ако вам је потребан савјет, позовите нас на телефон број (051) 332-387, 332-388, 332-389, 332-360 и 332 355 или пошаљите e-mail на адресу kontakt@poreskaupravars.org"

Pozvao sam jedan od brojeva, javio mi se jako ljubazan čovek i sve mi fino objasnio. Malo mi je čudna organizacija svega, ali sam na kraju ipak dobio odgovor na svoje pitanje.