Upotrebna vrednost čipa na ličnim kartama

Nove lične karte sa biometrijskim podacima i čipom su podigle veliku prašinu gomilom gluposti, koje su izgleda postale uobičajene kod nas. Međutim, ono što se meni jako svidelo u celoj priči je čip na ličnoj karti. S obzirom da je postojanje čipa stvar ličnog izbora građana, pretpostavljam da njegov sadržaj nije bitan i može da se menja. Svojevremeno sam na delu video Sun Ray sistem i jako mi se svideo. Više podataka se može naći na linku, ali vrlo prosto rečeno Sun Ray su terminali koji omogućuju kačenje na udaljene servere koji rade pod raznim operativnim sistemima. Autentifikacija je moguća i pomoću smart kartica, a jako dobro radi menadžment sesija. Sednete za terminal, ubacite svoju karticu i on vas uloguje i vi radite. Izvučete karticu, on vas izloguje, bez da izgubi išta od podataka. Odete na bilo koji drugi terminal, ubacite karticu i nastavite gde ste stali, bez ikakve promene okruženja (svi otvoreni programi su i dalje tu i rade). Radi jako, jako lepo. S obzirom da je Sun Ray sistem jako skup, malo sam prosurfovao i video da postoji još raznih uređaja koji podržavaju slične stvari.

Zamislite bolnicu opremljenu ovakvim terminalima. Lekar može da priđe bilo kom terminalu, gurne svoju ličnu kartu i dobije sve podatke koji mu trebaju o pacijentu.

Takođe, sigurnost bankarskih transakcija može da se poveća ako se pored standardne autentifikacije koriste i podaci sa lične karte. Banke i tako poslovnim korisnicima već dele čitače i smart kartice.

Ili mrežu jedne banke gde se svaki zaposleni loguje, osim svojim korisničkim imenom i šifrom i samom ličnom kartom.

Sigurnost računarskih sistema može da se, ovakvim pristupom, digne značajno.

Sve u svemu, (neobavezno) postojanje tog čipa je jako zgodno. Kažem neobavezno zato što, da je ono obavezno, ne bi baš smelo tek tako da se piše po njemu, što je možda potrebno.