Već skoro da je prošla druga nedelja Ramazana. Nije tako strašno kako sam očekivao, mada nije ni prijatno. Radno vreme počinje kasnije i završava se ranije, što je više nego pohvalno, ne radi se baš puno. Ali to ima i svojih loših strana. Prvo, preko dana ništa živo ne radi, niti ima ikoga napolju. Radi par kafića, ali u njima nema muzike. Sve u svemu, ubi dosada. Drugo, između 5 i 6 popodne ni u ludilu ne izlaziti na ulicu. Muslimani jurcaju kao nenormalni da stignu kući za Iftar, jedu i piju. Čitam juče u novinama da je strašno povećan broj saobraćajnih nezgoda u to vreme, pa policija apeluje da se vozi oprezno. Kad padne mrak, prođe Iftar, onda se lagano otvara sve živo i život kreće. Ali kreće u smislu da se krka na sve strane, na sreću uz laganu muziku. Noćni klubovi naravno ne rade.
Ono što je meni najzanimljiviji deo svega je šta se dešava u mojoj kancelariji. Evo ekipe:
-Sekretarica filipinka, hrišćanka
-Kolega libanac, hrišćanin
-Kolega musliman, posti i moli se u kancelariji
-Kolega musliman, posti, ali se ne moli
-Kolega musliman, nit posti, nit se moli
I sad je tu gimnastika kako popiti vodu, kafu, popušiti cigaretu i ručati, a pritom ne ugroziti ostale. Daleko od toga da će se oni nešto uvrediti, ali je ipak malo nepristojno sve to raditi pred njima. Tj. mislio sam tako prve nedelje. Onda su druge nedelje počeli da budu opušteniji ovi što poste, a bogami nekad i prekrše post.
Нема коментара:
Постави коментар