11.3.11

8 godina od ubistva Zorana Đinđića

Nažalost, na ovaj ili onaj način, neko nekad ode. I onda ga se svake godine na godišnjicu sećamo. Pre 8 godina, meni je ubijen premijer. Sa njim smo ubili lepu budućnost ove zemlje. I sad ostaje samo da se sećamo lepih stvari koje je rekao i uradio i da zamišljamo one lepe trenutke koji nisu tu, zato što on nije sa nama. Da zamišljamo kako smo mogli da budemo u Evropskoj uniji do sada, kako smo u tih nekoliko godina bili "dobri momci i devojke" u Evropi, da se sećamo kako smo velikim silama bili prijatelji i razvijali se. I da sa ponosom kažemo kako je tih nekoliko godina njegovog premijerskog staža najlepših nekoliko godina novije istorije Srbije.

I dok se sećamo lepih trenutaka, oko nas čemer i jad. Standard u slobodnom padu, zavađeni smo i sa komšijama i sa svetom. Kriminal i korupcija haraju, pravosuđe ne funkcioniše, zdravstvo u raspadu. Superhik država otima siromašnima da bi dala bogatima. Bauljamo bez cilja, a vodi nas reformisana lakrdija od vlade, koju opozicija kritikuje klečeći na stiroporu. Tajkunima, naravno, ništa ne nedostaje, hvala na pitanju.

Dobili smo tačno ono što smo sami tražili.

Ima li smisla ponavljati njegove reči ? Ako nismo naučili dok je on bio živ, zašto bi naučili od mrtvog čoveka.

Da parafraziram mog omiljenog radijskog voditelja "Laku noć Srbijo, gde god da si".

Нема коментара: