5. oktobar

Približava nam se 5. oktobar, 10 godina od "demokratskih promena" kako se često kaže i na sve strane se čuju ne baš pozitivne stvari. Niko ne želi da preuzme na sebe "odgovornost" i proslavi ono što se dešavalo u tih 10. godina. A i nema mnogo toga za slavlje.

Pre bilo čega drugog, sa ponosom ću reći da sam toga dana bio na demonstracijama (kao i na svim prethodnim) i učestvovao u svemu.

Da se vratimo korak unazad i definišemo šta je uopšte demokratija. Kako Wikipedia kaže "Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda odn. izabranih predstavnika naroda. Demokratija je politički sistem baziran na mogućnosti da narod (građani) može da bira svoje predstavnike. Ovo - pravo na biranje predstavnika - je osnovni i suštinski koncept demokratije, koji može da se primenjuje različitim metodama i da poprima različite oblike."

Tako posmatrano, demokratija je došla u naše krajeve početkom 90ih, sa prvim višestranačkim izborima. Podsetio bih da smo na tim prvim izborima birali Miloševića koji name je doneo bedu, hiperinflaciju, genocid, rat sa čitavim svetom. Bio je legalni predstavnik svih nas. Prvi izbori koje je on izgubio su bili 96., kada je pokušao da ih pokrade i pokrenuo lavinu protesta. Koliko god to bolno zvučalo, on je bio naš izbor.

Do 2000. smo i dalje imali sličnu vladavinu mraka, a u njoj su sedeli i tadašnji Radikali (Šešelj, kome se sada sudi u Hagu), Aleksandar Vučić (kreator onog čuvenog zakona po kome su novinari hapšeni a mediji gašeni) Nikolić, portparol Dačić.

2000. je donela prvog pravog pro-Evropskog premijera Zorana Đinđića. Za tih nekoliko godina njegove vlade privatizacija je išla jako brzo, puno zakona je promenjeno, postali smo "dobri momci", u gostima su nam bili svi bitni svetski i evropski državnici, stvari su se kretale na bolje velikom brzinom, a on je potegao pitanje rešavanja kosovskog problema. I on je bio naš demokratski izbor i na to treba da budemo ponosni.

Nažalost, znamo kako je brutalno ubijen i kako je sve prekinuto. Onda na vlast dolazi Koštunica, o čemu ne bih trošio reči, voleo bih da sud da svoje mišljenje o tome. Ali, nažalost i on je bio naš izbor.

I najzad dolazimo do današnje vlasti koju smo na nekoliko izbora izabrali. Demokratska stranka, kao noseća, je daleko od onoga što je nekada bila. Pretvorila se u gomilu autokratskih činovnika kojima je samo stalo do svog dupeta. Korupcija je dostigla kolosalne razmere. SPS koji je sa njima u koaliciji je Miloševićeva stranka. O G17 ne bih trošio reči, posetiću vas samo na 1000 EUR akcija i 100 000 automobila iz Fiat-a godišnje.

Nažalost, sve što nam se dešavalo do sada je bio naš izbor. Političari su lagali, krali, otimali, ratovali, hapsili, ubijali a mi smo ćuteli, trpeli i glasali za njih ponovo. Naravno, niko nije odgovarao za ratove, za hiperinflaciju, propast firmi, korupciju, ubistva, nenormalno bogaćenje. Posle gubljenja na izborima ni jedan predsednik partije nije dao ostavku na mesto predsednika, kako to dolikuje razvijenoj demokratiji. Malo toga se suštinski menjalo, kada je trebalo

Trebalo bi da prestanemo da kukamo, da razumemo da je izbor u našim rukama i da sledeći put izaberemo pametnije. Neka nam prethodnih 20 godina bude škola, a 5. oktobar svetao primer da može bolje ako se potrudimo i pametno izaberemo.