Open Coffee Club

Odavno mi se nešto nije svidelo kao Open Coffee Club. Ideja je krajnje jednostavna, stvoriti regularno mesto i vreme gde se okupljaju preduzimači i investitori u kompletno neformalnom okruženju, obično na kafi. Nema boljeg mesta za sinergiju dobre ideje i kapitala, i tako svi ljudi koji se bave računarima uživaju u dobroj kafi. Evo blog posta koji opisuje celu inicijativu. Vidim da su na spisku Ljubljana i Zagreb, a iskreno se nadam da će se u našem okruženju stvoriti još par takvih mesta koji će izroditi neki novi Google (ili bar Feedburner).

On the Edge of Blade Runner

Ovo je dokumentarni film o tome kako je nastao "Blade Runner". Za dokumentarac govore najbitniji ljudi koji su učestvovali u stvaranju filma. I naravno, tu je odgovor na večito pitanje, da li je Dekart replikant, na koje odgovara Ridley Scot.

9 mitova o poslu

Guy Kawasaki na svom blogu donosi nešto materjala od Penelope Trunk. Ceo tekst možete da pročitate ovde, a meni se najviše svideo ovaj deo:

"Job hopping is one of the best ways to maintain passion and personal growth in your caeers. "

Najzad neko ko razmišlja kao ja...

Nova vlada

Posle ključanja prošle nedelje i svega što se izdešavalo, izabrana je nova vlada. Moram da priznam da sam duboko razočaran i da sam priželjkivao nove izbore. Prvo, debelo sumnjam da vlada čiji su članovi prošle nedelje izmenili onoliko teških reči može dobro da funkcioniše. Ipak vlada mora da bude jedan tim koji jako dobro sarađuje. Drugo, strano mi je pameti da su ministri i dalje Velimir Ilić i Dragan Jočić, mislim da ne treba trošiti reči zašto. Ali najbolnija stvar je to što je neobavešteni, usporeni i autistični Vojislav Koštunica i dalje premijer. Njegova stranka je dobila jako malo glasova da bi on zaslužio to mesto. A još manje ga je zaslužio svojom prethodnom vladavinom. Da podsetim da njegova vlada nije uhapsila haške optuženike i da je prekinula svaku saradnju sa EU. Još jednom naglašavam, duboko sam razočaran što nije bilo novih izbora.

Wiliam Gibson - Pattern Recognition

Laguna je izdala prevod knjige "Prepoznavanje obrazaca". Knjiga je odličan triler, preporuka svakome da je pročita.

Idemo li sve dublje i dublje?

Kada sam nekoliko meseci pravio tagove za ovaj blog, odlučio sam da ne napravim tag politika i da dnevnu politiku nikada ne spomenem. Mislio sam da je vreme demokratije došlo i da nema potrebe da se još i ja, pored svih, bavim političkim temama. Na moju veliku žalost, politička svakodnevica me je demantovala na najgori mogući način.

U mom jučerašnjem postu sam spomenuo dramatičan pad akcija i lagano otkazivanje kontakata od strane evropske unije sa nama. Ali dve stvari koje sam juče pročitao u vestima su me podsetile na najveći mrak Miloševićeve vladavine.

Prva je da je Tomislav Nikolić najavio mogućnost uvođenja vanrednog stanja. To direktno znači blokiranje funkcije predsednika države, koji ne bi bio u mogućnosti da raspusti parlament. U toj klimi je moguće menjanje zakona, a on je posebno najavio menjanje zakona o vojsci. Strah me je od pomisli da je realno moguć pokušaj oružanog osvajanja Kosova.

Druga vest je da je ministar Jočić iz sastava Žandarmerije izdvojio Protivterorističku jedinicu i stavio je pod svoju direktnu kontrolu. Pripadnici te jedinice su i nekadašnji pripadnici JSOa.

I šta da mislim ? Umesto da se bavimo integracijom na Balkanu, integracijom u Evropu, biznisom i ekonomijom vraćamo se na iste stvari koje su se dešavale u vreme Miloševića. Ratovi, polulegalne Pretorijanske garde koje seju strah i smrt, pad ekonomije. Koja još normalna svetska država razmišlja o uvođenju vanrednog stanja? Sve ono za šta se građanska demokratska Srbija zalagala od 1988. naovamo u manjem ili većem broju, sve ono za šta je Zoran Đinđić dao svoj život, sve će biti bačeno niz vodu ako se nešto hitno ne promeni.

Srbija budućnosti ?

Bez uplitanja u političke opcije ili bilo šta drugo bih da konstatujem da su se u 2 dana koliko je Tomislav Nikolić predsednik skupštine desile dve bitne stvari:

-Poslednja dva dana akcije na berzi padaju neverovatno
-Evropa lagano prekida sve kontakte sa nama, što se ogleda u nepotpisivanju sporazuma o viznim olakšicama

Da li je to Srbija budućnosti, Srbija u kojoj želimo da živimo ? Dali ćemo se okrenuti Rusiji i Kini, kakav program ima Radikalna stranka, a podržava DSS ?

Nekako mi se čini da smo i geografski i mentalno mnogo bliže Evropskoj uniji nego Rusiji i Kini. Uz svo poštovanje za kinesko ekonomsko čudo i ruskog uspavanog medveda, ne bih voleo da Srbija tako izgleda. Mnogo bih više voleo da Beograd liči na Beč nego na Moskvu.

Stari Linux desktopi

Ovako je izgledao KDE 1.0 1998. godine. Ja sam još tada koristio Linux na svom desktopu i to je izgledalo baš ovako. Sećam se da je otprilike u to vreme Gnome bio negde pred izlazak, kompajlirao sam 0.92 verziju ako se dobro sećam. Za sve one kojima ova sličica budi lepe uspomene, evo još nekoliko slika različitih desktopa iz tog vremena.

Dan u životu kompanije

Korporativni blogovi su nešto što već dugo postoji po svetu, a u zadnje vreme se stidljivo pojavljuju i kod nas. Moj prijatelj je odlučio da pokrene malu konsultantsku kuću Gaia, a na blogu piše o tome kako to izgleda. Bukvalno, korak po korak, kako registrovati firmu, pa nadalje...

Zašto je teško naći dobrog radnika ?

U poslednje vreme je sve češća priča kod nas da je jako teško naći dobrog radnika. Moj post se odnosi na ICT branšu, ali pretpostavljam da je situacija slična i na drugim mestima. Mnogi se pitaju zašto je tako, međutim meni se čini da je odgovor prost. Postoje 2 načina da se neko školuje.

1. Regularno školovanje

Svi znamo u kakvom nam je stanju školstvo, blago rečeno očajnom. Katedre po fakultetima drže kojekakvi metuzalemi čije je znanje prestalo da bude aktuelno sa Titovom smrću. Studenti su pretrpani gradivom, pa je prosečno vreme studiranja mnogo duže od trajanja regularnih studija. Tehnologije koje se danas koriste (Linux, Windows, TCP/IP, C, C++, Java, Python, PHP...) ako neko i spomene, to uradi usput. Posle tolikog mrcvarenja ljudi nisu nizašta, a ne za ozbiljan IT posao. Naravno, čast časnim izuzecima i školama koje nisu ovakve, ali su one, na žalost, još uvek samo izuzeci koji potvrđuju pravilo.

2. Rad u nekoj firmi

Radom i iskustvom se može nadomestiti nedostatak regularnog školovanja. Međutim, problem je što treba doći do posla. Masa ljudi koje ja znam je samouko, a za tako nešto treba živaca, volje i novca. Na kraju oni dođu do posla i zaposle se, ali ono što je problem je što je u Srbiji realno jako malo ozbiljnih pozicija gde se u ICTu može napredovati u smislu sticanja novih znanja.

I onda imamo situaciju da je gomila ljudi sa diplomama koje ništa ne vrede, jer oni nemaju nikakvo znanje. Velike firme tipa IBM i Microsoft imaju resurse da takve ljude, ako su talentovani i znaju bar nešto teorije koja se uči na fakultetima zaposle i onda ih školuje neko vreme. Problem je što je masa firmi koje nude kod nas posao SMB. Jednostavno nemaju resursa da zapošljavaju i školuju zaposlene, treba im neko ko će odmah znati.

A oni koji već rade jesu oni koji znaju posao, ali oni su u velikom broju situacija već dobro etablirani na svojoj poziciji i ne žele da promene posao.

Što nas dovodi u situaciju da je jako teško naći dobrog zaposlenog, nažalost. Rešenje problema je kompleksno i uglavnom je na državi. Treba promeniti školski sistem i olakšati poslovanje za SMB prvenstveno i uraditi još puno drugih stvari. U sadašnjoj klimi, gde tehnička, ali još uvek aktuelna vlada insistira na tome da Velja Ilić i Jočić budu ministri, ne želi da pregovara sa EU o pridruženju a celokupna politička elita ne nalazi za shodno da formira vladu ni 3 meseca posle izbora meni ovo sve deluje kao želja pusta.

Bogatstvo srpskog jezika

Priča o bogatstvu srpskog jezika već neko vreme kruži Internetom, a pošto sam se slatko smejao neki dan, mislim da vredi da je spomenem i ovde. Priča o prošlom budućem vremenu (prošlo vreme u budućnosti) se može ilustrovati rečenicom:

"Jeb'o sam te kad te stignem"