Ovaj mail sam dobio jutros i slatko se ismejao. Neću da otkrijem koja je organizacija u pitanju:
[snip]
Na distributivne liste ste prijavljeni automatski, prilikom unosenjavase e-mail adrese u bazu podataka *****. Mogucnost odjave je iskljucena, ali i automatska ukoliko prekinete clanstvo u nasoj organizaciji.
[/snip]
Dala baba banku da uđe u kolo...
30.1.07
O konsultantima
Adam was not alone in the Garden of Eden, however, and does not deserve all the credit; much is due to Eve, the first woman, and Satan, the first consultant.
Mark Twain - Notebook, 1867
Mark Twain - Notebook, 1867
28.1.07
Đelić, Davos, M$, Linux
Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija i sadašnji kandidat DS-a za mesto premijera je bio učesnik svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Imao je svoj blog o tome na stranicama B92, a na jednom od blogova je izneo i sledeće:
Prvo, razgovarao sam sa predsdnikom Majkrosofta Internejšenl koji vodi u firmi sva tržišta sem SAD, Žan-Filipom Kurtua (Jean-Philippe Courtois) o strateškom partnerstvu koji bi Srbija i Majkrosfot mogli da formiraju.
Itd, itd... U trenutku kada veliki broj svetskih vlada, što na nižem (gradskom) što na najvišem nivou izbacuju zatvorene sisteme i odlučuje se za one otvorene, tako nešto je u najmanju ruku jako loš potez. Ivan Jelić ima jako lep komentar koji je ostavio na tom blogu.
Mi koji se bavimo Linux-om verujemo u njega i mislimo da je najbolji na svetu i za to imamo i svoje jako dobre razloge. Sa druge strane g. Đelić je ekonomista i njemu su parametri da je Microsoft jedna od najvećih softverskih kompanija na svetu i po novcu i po broju zaposlenih, da zauzima većinu desktop računara i polovinu servera sasvim dovoljni da se odluči za strateško partnerstvo sa njima. Verujem da jednostavno ne zna kakva je situacija i zašto je to loš potez, čoveku to nije struka. Moja poenta je sledeće, verovatno ste svi vi koji se bavite Linux-om bili dosta puta u situaciji da vas neko ko veze nema sa računarima pita "Da li je Linux dobar i zašto bih ja trebao da ga koristim?". Mene su to ljudi pitali milion puta. Objasniti im da je on open source i sve ono što proizilazi iz toga nema poente, ako ne znaju ništa o računarima, onda još manje ne znaju šta je source, a tek ne znaju šta je open source. Meni su uvek dobro prolazili argumenti tipa brži, jeftiniji, stabilniji, sigurniji plus razne preporuke. Ako je pitanje državne uprave onda je to e-Europe+ i sl. Tako da možda treba pokrenuti WWW site, inicijativu ili nešto treće što će ljudima kod nas odgovoriti baš na ovo pitanje. To što kasnimo za svetom godinama u ovom trenutku može da bude naša prednost. I oni su imali ista pitanja i već su odgovorili na njih, tako da samo treba preuzeti odgovore i pokazati na njih. Da ljudima koji ne znaju mnogo o računarima na brz i jednostavan način bude jasno zašto je open source dobar, zašto je Linux dobar.
Prvo, razgovarao sam sa predsdnikom Majkrosofta Internejšenl koji vodi u firmi sva tržišta sem SAD, Žan-Filipom Kurtua (Jean-Philippe Courtois) o strateškom partnerstvu koji bi Srbija i Majkrosfot mogli da formiraju.
Itd, itd... U trenutku kada veliki broj svetskih vlada, što na nižem (gradskom) što na najvišem nivou izbacuju zatvorene sisteme i odlučuje se za one otvorene, tako nešto je u najmanju ruku jako loš potez. Ivan Jelić ima jako lep komentar koji je ostavio na tom blogu.
Mi koji se bavimo Linux-om verujemo u njega i mislimo da je najbolji na svetu i za to imamo i svoje jako dobre razloge. Sa druge strane g. Đelić je ekonomista i njemu su parametri da je Microsoft jedna od najvećih softverskih kompanija na svetu i po novcu i po broju zaposlenih, da zauzima većinu desktop računara i polovinu servera sasvim dovoljni da se odluči za strateško partnerstvo sa njima. Verujem da jednostavno ne zna kakva je situacija i zašto je to loš potez, čoveku to nije struka. Moja poenta je sledeće, verovatno ste svi vi koji se bavite Linux-om bili dosta puta u situaciji da vas neko ko veze nema sa računarima pita "Da li je Linux dobar i zašto bih ja trebao da ga koristim?". Mene su to ljudi pitali milion puta. Objasniti im da je on open source i sve ono što proizilazi iz toga nema poente, ako ne znaju ništa o računarima, onda još manje ne znaju šta je source, a tek ne znaju šta je open source. Meni su uvek dobro prolazili argumenti tipa brži, jeftiniji, stabilniji, sigurniji plus razne preporuke. Ako je pitanje državne uprave onda je to e-Europe+ i sl. Tako da možda treba pokrenuti WWW site, inicijativu ili nešto treće što će ljudima kod nas odgovoriti baš na ovo pitanje. To što kasnimo za svetom godinama u ovom trenutku može da bude naša prednost. I oni su imali ista pitanja i već su odgovorili na njih, tako da samo treba preuzeti odgovore i pokazati na njih. Da ljudima koji ne znaju mnogo o računarima na brz i jednostavan način bude jasno zašto je open source dobar, zašto je Linux dobar.
OSDL Linux Desktop Anketa
Tokom 2005. i 2006. godine OSDL je radio ankete o upotrebi Linux-a na desktopu. Svi rezultati se mogu naći ovde. Inače nedavno su se OSDL (Open Source Development Labs) i Free Standards Group spojli u jedno telo, Linux Foundation.
27.1.07
ILM datacentar, fotografije
Proveo sam dosta vremena radeći po kojekakvim data centrima, ali me i dalje neki impresioniraju. Pogledajte seriju fotografija iz data centra firme Industrial Light and Magic, tj. ILM.
25.1.07
Reakcije na magazin Oko
Bio sam na putu, pa nisam uspeo da na svom blogu ispratim pojavljivanje u magazinu Oko. Srećom, bilo je puno reakcija, pa ću ovde izlistati samo linkove.
Biznisblog
Blogowski (tu se emisija može i pogledati)
Nikola Vavić
Navigator (Vreme)
Pretraga
Brlaub
Ako sam nekog ispustio, izvinjavam se, neka me ispravi.
Biznisblog
Blogowski (tu se emisija može i pogledati)
Nikola Vavić
Navigator (Vreme)
Pretraga
Brlaub
Ako sam nekog ispustio, izvinjavam se, neka me ispravi.
23.1.07
Oko magazin o Startup Show
Danas će u 18:25 na RTS 1 biti prikazan Oko magazin, koji se jednim manjim delom bavi otkazivanjem Startup Show. Da podsetim, Startup Show je bio pokušaj Marka Bijelića i mene da okupimo startup-e i investitore. U slučaju da niste kraj TV-a, RTS ima live stream, a i emisije mogu da se naknadno pogledaju na njihovom site-u. Ovo ne kažem zato što je obavezno odgledati ovu emisiju, već sam sada prvi put pogledao ozbiljnije RTS sajt, pa moram da ih pohvalim što imaju sve te mogućnosti.
22.1.07
Izbori
Evo, da i ja kažem svoje mišljenje o svemu. Prvo, for the record, iz Banja Luke sam autobusom zapucao za Niš da bih glasao. Zato što i dalje verujem u demokratiju, verujem da moj glas nešto znači. Nisam zadovoljan rezultatima, voleo bih da DSS može da se zaobiđe u ovom sastavu vlade. Ipak šta je tu je. Srećan sam što su pro-demokratske opcije ipak dobile kakvu takvu većinu, pa se nadam da se možemo nadati nečemu finom. I da se zna, glasao sam za LDP koaliciju, tj. Čedu, kako se to kolokvijalno kaže. Srećan sam i da je ta opcija ušla u parlament. A svima nama želim puno političke sreće, trebaće nam u narednim danima.
16.1.07
Šta sada radi Captain Crunch
Jedan od legendi Silicijumske doline je i John Draper, poznatiji kao Captain Crunch. Iako se družio sa svim likovima koji su oblikovali istoriju računara (kao što su Jobs, Wozniak, Gates i ostali) zbog svog čudnog temperamenta je ostao na margini. Proslavila ga je konstrukcija Blue Box uređaja koji je omogućavao besplatno telefoniranje. Prijatelj Joybubbles, koji je slep i ima perfektan sluh, mu je odao tajnu da pištanje na oko 2600 Hz u telefonsku liniju omogućava besplatno telefoniranje. U to vremem su uz Captain Crunch pahuljice stizale pištaljke koje su pištale na otprilike toj frekfenciji što je on otkrio i time zaradio i nadimak. Kasnije je na osnovu tog saznanja konstruisao Blue Box. Pročitajte šta on danas radi.
Air, novi singl
Grupa Air je izbacila novi singl "Once upon a time". Singl se može preslušati na njihovoj MySpace strani, a novi album se očekuje početkom marta.
Britanija i Francuska su razmatrale ujedinjenje 50ih
50ih godina prošlog veka su Britanija i Francuska razmatrale mogućnost ujedinjenja u jednu državu. Pretpostavljam da je taj način razmišljanja razlog zašto su oni sada EU, a mi Balkan. Čak smo uspeli i u svetske rečnike i enciklopedije da uđemo po tome.
15.1.07
Otkazano potpisivanje ugovora sa Rad Hat-om
Sajt Vlade Srbije kaže da je otkazana konferencija za novinare povodom potpisivanja pisma o namerama između Vlade i Red Hat-a. No, i dalje nema nikakvih informacija o tome kako bi to pismo trebalo da izgleda, niti šta je sa centrom za podršku u Vršcu. Ima li ko nekih novih informacija ?
Istorija računara kod nas
Našao sam na Wikipedia-i stranu sa spiskom svih računara koji su pravljeni u nekadašnjoj SFRJ. Sa ove distance gledano, lepi pokušaji. Nažalost, ni jedan nije doživeo veći komercijalni uspeh, mnogo više zbog socijalističkog uređenja u kojem smo živeli nego bilo čega drugog. Listi bih dodao i projekat za računar Vuk, kojeg su svjevremeno napravila dva momka iz Pirota, koje slučajno znam. Nažalost, nisam uspeo nigde online da pronađem nikakve dokumente o tome (siguran sam da je SK svojevremeno pisao o tome, ali nemaju toliko staru arhivu online). Tu je i tekst o istoriji računara u SFRJ.
13.1.07
Red Hat u Srbiji ?
Kako kaže sajt Vlade Republike Srbije:
U ponedeljak 15. januara 2007. godine u 11:00 časova u pres sali Vlade Srbije, Nemanjina 11, dr. Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine i Verner Noblih (Werner Knoblich), potpredsednik Red Hat korporacije, jednog od svetskih lidera u razvoju i distribuciji softvera sa otvorenim kodom, potpisaće Pismo o namerama. Svrha potpisivanja ovog dokumenta je da se načelno definišu ciljevi i trasira put budućeg partnerstva koje će unaprediti dostupnosti i korišćenje najsavremenijih informacionih i komunikacionih tehnologija zasnovanih na razvoju i primeni softvera sa otvorenim kodom.
Istog dana u Vršcu će Red Hat korporacija otvoriti regionalni centar za podršku. Centar je namenjen Red Hat korisnicima iz deset zemalja u okruženju. Samo otvaranje Red Hat predstavništva na teritoriji Srbije je jasan pokazatelj da će softver sa otvorenim kodom sada biti znatno dostupniji domaćim korisnicima.
Ako je ovo tačno, moram da pohvalim izuzetan potez. Otvaranje centra za podršku će biti jako dobar zamah za open source software kod nas. Međutim, ne mogu nigde na zvaničnom Red Hat sajtu, niti na sajtu distributera za Srbiju da nađem ni reč niti o potpisivanju ikakvog ugovora, niti o otvaranju centra za podršku. Ako iko ima ikakvu informaciju, molio bih da je ostavi u komentar. Hvala unapred !
PS. Werner Knoblich je podpredsednik Red Hat EMEA, a ne cele korporacije.
U ponedeljak 15. januara 2007. godine u 11:00 časova u pres sali Vlade Srbije, Nemanjina 11, dr. Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine i Verner Noblih (Werner Knoblich), potpredsednik Red Hat korporacije, jednog od svetskih lidera u razvoju i distribuciji softvera sa otvorenim kodom, potpisaće Pismo o namerama. Svrha potpisivanja ovog dokumenta je da se načelno definišu ciljevi i trasira put budućeg partnerstva koje će unaprediti dostupnosti i korišćenje najsavremenijih informacionih i komunikacionih tehnologija zasnovanih na razvoju i primeni softvera sa otvorenim kodom.
Istog dana u Vršcu će Red Hat korporacija otvoriti regionalni centar za podršku. Centar je namenjen Red Hat korisnicima iz deset zemalja u okruženju. Samo otvaranje Red Hat predstavništva na teritoriji Srbije je jasan pokazatelj da će softver sa otvorenim kodom sada biti znatno dostupniji domaćim korisnicima.
Ako je ovo tačno, moram da pohvalim izuzetan potez. Otvaranje centra za podršku će biti jako dobar zamah za open source software kod nas. Međutim, ne mogu nigde na zvaničnom Red Hat sajtu, niti na sajtu distributera za Srbiju da nađem ni reč niti o potpisivanju ikakvog ugovora, niti o otvaranju centra za podršku. Ako iko ima ikakvu informaciju, molio bih da je ostavi u komentar. Hvala unapred !
PS. Werner Knoblich je podpredsednik Red Hat EMEA, a ne cele korporacije.
Upotrebna vrednost čipa na ličnim kartama
Nove lične karte sa biometrijskim podacima i čipom su podigle veliku prašinu gomilom gluposti, koje su izgleda postale uobičajene kod nas. Međutim, ono što se meni jako svidelo u celoj priči je čip na ličnoj karti. S obzirom da je postojanje čipa stvar ličnog izbora građana, pretpostavljam da njegov sadržaj nije bitan i može da se menja. Svojevremeno sam na delu video Sun Ray sistem i jako mi se svideo. Više podataka se može naći na linku, ali vrlo prosto rečeno Sun Ray su terminali koji omogućuju kačenje na udaljene servere koji rade pod raznim operativnim sistemima. Autentifikacija je moguća i pomoću smart kartica, a jako dobro radi menadžment sesija. Sednete za terminal, ubacite svoju karticu i on vas uloguje i vi radite. Izvučete karticu, on vas izloguje, bez da izgubi išta od podataka. Odete na bilo koji drugi terminal, ubacite karticu i nastavite gde ste stali, bez ikakve promene okruženja (svi otvoreni programi su i dalje tu i rade). Radi jako, jako lepo. S obzirom da je Sun Ray sistem jako skup, malo sam prosurfovao i video da postoji još raznih uređaja koji podržavaju slične stvari.
Zamislite bolnicu opremljenu ovakvim terminalima. Lekar može da priđe bilo kom terminalu, gurne svoju ličnu kartu i dobije sve podatke koji mu trebaju o pacijentu.
Takođe, sigurnost bankarskih transakcija može da se poveća ako se pored standardne autentifikacije koriste i podaci sa lične karte. Banke i tako poslovnim korisnicima već dele čitače i smart kartice.
Ili mrežu jedne banke gde se svaki zaposleni loguje, osim svojim korisničkim imenom i šifrom i samom ličnom kartom.
Sigurnost računarskih sistema može da se, ovakvim pristupom, digne značajno.
Sve u svemu, (neobavezno) postojanje tog čipa je jako zgodno. Kažem neobavezno zato što, da je ono obavezno, ne bi baš smelo tek tako da se piše po njemu, što je možda potrebno.
Zamislite bolnicu opremljenu ovakvim terminalima. Lekar može da priđe bilo kom terminalu, gurne svoju ličnu kartu i dobije sve podatke koji mu trebaju o pacijentu.
Takođe, sigurnost bankarskih transakcija može da se poveća ako se pored standardne autentifikacije koriste i podaci sa lične karte. Banke i tako poslovnim korisnicima već dele čitače i smart kartice.
Ili mrežu jedne banke gde se svaki zaposleni loguje, osim svojim korisničkim imenom i šifrom i samom ličnom kartom.
Sigurnost računarskih sistema može da se, ovakvim pristupom, digne značajno.
Sve u svemu, (neobavezno) postojanje tog čipa je jako zgodno. Kažem neobavezno zato što, da je ono obavezno, ne bi baš smelo tek tako da se piše po njemu, što je možda potrebno.
Biznis u raznim zemljama
Svetska banka bavi se ispitivanjem regulativa koje utiču na to koliko je komplikovano baviti se biznisom u svetskim zemljama. Analiziraju se parametri kao što su pokretanje biznisa, dobijanje raznoraznih dozvola, dobijanje licenci, dobijanje kredita, zatvaranje biznisa itd. Na sajtu doingbusiness.org se mogu pronaći svi detalji o izveštaju, uključujući i sam izveštaj i metodologija izrade. Evo šta kažu o nama:
(svi podaci su za 2006. godinu)
68. Srbija
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 3280,0
70. Crna Gora
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 3600,0
92. Makedonija
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 2830,0
95. Bosna i Hercegovina
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 2440,0
124. Hrvatska
Prihod: gornja srednja grupa
GNI per capita US$: 8060,0
Izvukao sam samo mesto i nacionalni dohodak kao parametre razumljive svima. Svima koji se interesuju za investiranje u neku od ovih zemalja preporučujem da pogledaju izveštaj, jako je dobar.
(svi podaci su za 2006. godinu)
68. Srbija
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 3280,0
70. Crna Gora
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 3600,0
92. Makedonija
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 2830,0
95. Bosna i Hercegovina
Prihod: donja srednja grupa
GNI per capita US$: 2440,0
124. Hrvatska
Prihod: gornja srednja grupa
GNI per capita US$: 8060,0
Izvukao sam samo mesto i nacionalni dohodak kao parametre razumljive svima. Svima koji se interesuju za investiranje u neku od ovih zemalja preporučujem da pogledaju izveštaj, jako je dobar.
Ideje, ideje
Ideje se i dalje kod nas spominju kao najbitnija stvar na svetu, njih ne treba glasno izgovarati i one mnogo koštaju. Ne, nije tako, dobra ideja bez dobre realizacije ne vredi ama baš ništa. Uostalom, da išta vredi, postojala bi berza ideja, zar ne ? Da pređemo na argumente:
- Znate li ko je Alan Emtage ? Čovek je napravio prvi Internet search engine. Zato svi znamo za Google.
- Znate li ko je Dan Bricklin ? Napisao je VisiCalc, prvi program za tabelarne kalkulacije. Svi znamo za Excel i Microsoft.
- Svi koristimo GUI. "Izmislili" su ga na Stanford institutu, a ispolirali u Xerox laboratorijama. Pare su (uglavnom) uzeli Microsoft i Apple.
12.1.07
Dnevnik cyber tapkaroša
Decembarski Wired (koji sam btw. dobio juče, pretplaćen sam, pa još jednom koristim priliku da se zahvalim Pošti Srpske na efikasnosti i tome da im je trebalo mesec ipo dana da mi isporuče magazin) donosi jako zanimljiv tekst o online preprodaji karata za razne događaje u USA.
Demonstrirajte paranormalno i zaradite milion dolara
James Randi fondacija nudi nagradu od milion US$ onome ko, pod kontrolisanim okolnostima posmatranja, demonstrira paranormalnu, nadprirodnu ili okultnu snagu ili događaj. Opširnija priča o tome u Wired-u. Eto prilike da proroci, gatare i slični sa naših malih ekrana naprave svetsku slavu, uđu u istoriju i zarade milion dolara.
Interviju sa Mirjanom Bobić na Tanjinom blogu
Tatjana Momčilović na svom blogu ima interviju sa Mirjanom Bobić Mojsilović. Ako se dobro sećam, ovo je jedan od prvih intervijua ove vrste, rađen samo za blog. Čestitam, odlična inicijativa!
Šta je to uopšte forex ?
Mnogo ljudi me je pitalo (vezano za baner) šta je to forex ? Forex je skraćenica od foreign exchange, tj. tržište stranog novca, a tržište postoji kadgod je jedna valuta zamenjena za drugu. To je ubedljivo najveće tržište na svetu, sa prosečnim dnevnim obrtom od skoro 2 triliona dolara. Pročitajte još puno detalja na Wikipedia strani.
11.1.07
LaCie Skwarim by Karim Rashid
Karaoke kapitalizam u svom najboljem svetlu. Karim Rashid je dizajnirao Skwarim prenosne hard diskove za LaCie (osim u plavoj ima ih i u roze boji). Inače LaCie dosta polaže na dizajn svojih prenosnih diskova, jednu od prethodnih serija je dizajnirao F. A. Porsche studio (Koji sam btw. imao i dizajn mi se ne sviđa nešto posebno. O ukusima...).
Comtrade dečiji računar
Comtrade je na tržište izbacio dečiji računar. Doduše, to i nije novost, uradili su to još pre mesec dana, ali sam ja tek sad primetio. U svakom slučaju mislim da je računar fenomenalan, baš mi se sviđa. U moru sivila i jednoličnosti kod nas, lep primer je neko kreativan.[Naglašavam da nemam nikakav affiliate odnos sa kompanijom Comtrade]
10.1.07
Apple 1984
Juče je Apple predstavio svoj iPhone, pa tim povodom ne mogu da se setim da su, pored ostalog, apsolutni geniji za marketing. Podsetiću vas na čuvenu reklamu za Macintosh računare, pred njihovo pojavljivanje iz 1984. godine. Režirao je Ridley Scott, prikazana je samo jednom, koštala je mnogo para, imala je ogroman efekat i dan danas se o njoj priča. Pročitajte još puno detalja kako je reklama pravljena, o svim efektima koje je imala i pogledajte sve verzije koje postoje.
Retro: Pager (iliti pejdžer)
Pre mobilnih telefona u Srbiji su bili popularni pejdžeri. Na slici je Motorola Scriptor LX4 kakav sam ja imao, a evo još malo slika za podsećanje na to vreme. Zar ste zaboravili čuveno 4P (plavuša, pištolj, pejdžer, pajero), nezaobilaznu ikonografiju verovatno najcrnjeg vremena u Srbiji.
Zašto je otkazan Startup Show ?
Startup Show 2006/2007 koji smo planirali i otkazali je izazvao dosta reakcija. Sada, kada se sve sleglo, hteli bi smo da i mi damo naše mišljenje o tome zašto je propao.
-IT industrija u Srbiji je vrlo nerazvijena. Ako stvar uprostimo do maksimuma, razvijene zemlje su prošle kroz predindustrijsku, industrijsku, postindustrijsku, informacionu i postinformacionu eru. Veliki razvoj IT je u tim zemljama doživeo u postindustrijskoj, a pravu eksploziju u informacionoj eri. S obzirom da mi negde između primarne akumulacije kapitala i predindustrijske ere, ovakvo stanje je logično.
-Slaba regionalna integracija. Srbija, sama za sebe je užasno malo tržište. Godine izolacije od sveta su dovele do toga da su sve zemlje u okruženju na putu ili već u EU, dok su sa nama prekinuti pregovori. Nema nikakve integracije koja bi dovela do toga da se tržište proširi na celokupni region, što bi sa jedne strane povećalo tržište, a sa druge pokazalo i neke lepe primere.
-Odsustvo pravne regulative. Nepostojanje gomile zakona ili njihovo nepoštovanje (elektronski potpis, piraterija, monopol na tržištu telekomunikacija, da spomenemo samo neke) direktno dovode do toga da je ili neinteresantno baviti se ITjem pošto nema zaštite, ili je nemoguće baviti se modernim telekomunikacionim tehnologijama (VoIP) pošto je to zabranjeno.
-Odsustvo želje za radom. Mnogo mladih ne želi da radi, ne trudi se da pronađe sebi pravi posao, odbija ponuđene poslove, čak i ne koristi priliku da se besplatno školuje. Svojevremeno sam sa prijateljem koji živi u silicijumskoj dolini komentarisao zašto je softverska industrija razvijenija u USA nego u EU, na šta je on rekao "Dule, u Francuskoj je zakonska radna nedelja 38 sati, u Americi je to part time job". U takvoj klimi nema ni energije ni znanja potrebne za pokretanje kompanija.
-Odsustvo preduzetničkog duha. Godine života u ne-kapitalističkom društvu su donele razna poimanja biznisa i sva ona se razlikuju od stvare slike kako biznis izgleda u svetu. Takođe, ima vrlo malo primera uspeha na koje bi se neko ugledao.
-SME (mali i srednji biznis sa do 10 zaposlenih) čini oko 70% svih svetskih ekonomija, po istraživanjima UN. U našim krajevima se ne radi ništa da se takav biznis podstiče, ili bar da se ne koči ako ništa drugo. Po prirodi stvari, startup firme čini mali broj pojedinaca sa jako ograničenim kapitalom i ponekad je jako često da uposle knjigovođe i advokate koji su potrebni da se izbore sa administracijom koja je potrebna za pokretanje firme, poreze, vođenje poslovanja i slično.
-Odsustvo znanja. Za pokretanje IT kompanije potrebno je puno znanja. Znanje se može steći na dva načina. Prvi je formalnim školovanjem, gde smo totalni bunar. Uz par časnih izuzetaka, školstvo nam je u očajnom stanju. Drugi način je radom u dobroj firmi, kakvih je jako malo. Kada se to sve uzme u obzir, prosta računica kaže da je jako mali broj ljudi koji imaju znanje. Uostalom, pitajte bilo koga ko se bavi HR-om koliko im vremena treba da npr. nađu C++ programera sa par godina iskustva.
Kombinacija svih ovih parametara, i još mnogih nepomenutih, nažalost uzrokovala je to da smo mi imali dve prijave za Startup Show. Napraviti novu silicijumsku dolinu je užasno teško, nije uzalud Toni Bler skoro išao u posetu Kaliforniji baš sa namerom da ih pita kako oni to rade. Nadamo se da je naša inicijativa bacila bar malo svetla na sadašnju situaciju u zemlji. Mi naravno ne odustajemo, radićemo i dalje na ovoj temi sve dok se ne steknu uslovi da održimo pravi show.
-IT industrija u Srbiji je vrlo nerazvijena. Ako stvar uprostimo do maksimuma, razvijene zemlje su prošle kroz predindustrijsku, industrijsku, postindustrijsku, informacionu i postinformacionu eru. Veliki razvoj IT je u tim zemljama doživeo u postindustrijskoj, a pravu eksploziju u informacionoj eri. S obzirom da mi negde između primarne akumulacije kapitala i predindustrijske ere, ovakvo stanje je logično.
-Slaba regionalna integracija. Srbija, sama za sebe je užasno malo tržište. Godine izolacije od sveta su dovele do toga da su sve zemlje u okruženju na putu ili već u EU, dok su sa nama prekinuti pregovori. Nema nikakve integracije koja bi dovela do toga da se tržište proširi na celokupni region, što bi sa jedne strane povećalo tržište, a sa druge pokazalo i neke lepe primere.
-Odsustvo pravne regulative. Nepostojanje gomile zakona ili njihovo nepoštovanje (elektronski potpis, piraterija, monopol na tržištu telekomunikacija, da spomenemo samo neke) direktno dovode do toga da je ili neinteresantno baviti se ITjem pošto nema zaštite, ili je nemoguće baviti se modernim telekomunikacionim tehnologijama (VoIP) pošto je to zabranjeno.
-Odsustvo želje za radom. Mnogo mladih ne želi da radi, ne trudi se da pronađe sebi pravi posao, odbija ponuđene poslove, čak i ne koristi priliku da se besplatno školuje. Svojevremeno sam sa prijateljem koji živi u silicijumskoj dolini komentarisao zašto je softverska industrija razvijenija u USA nego u EU, na šta je on rekao "Dule, u Francuskoj je zakonska radna nedelja 38 sati, u Americi je to part time job". U takvoj klimi nema ni energije ni znanja potrebne za pokretanje kompanija.
-Odsustvo preduzetničkog duha. Godine života u ne-kapitalističkom društvu su donele razna poimanja biznisa i sva ona se razlikuju od stvare slike kako biznis izgleda u svetu. Takođe, ima vrlo malo primera uspeha na koje bi se neko ugledao.
-SME (mali i srednji biznis sa do 10 zaposlenih) čini oko 70% svih svetskih ekonomija, po istraživanjima UN. U našim krajevima se ne radi ništa da se takav biznis podstiče, ili bar da se ne koči ako ništa drugo. Po prirodi stvari, startup firme čini mali broj pojedinaca sa jako ograničenim kapitalom i ponekad je jako često da uposle knjigovođe i advokate koji su potrebni da se izbore sa administracijom koja je potrebna za pokretanje firme, poreze, vođenje poslovanja i slično.
-Odsustvo znanja. Za pokretanje IT kompanije potrebno je puno znanja. Znanje se može steći na dva načina. Prvi je formalnim školovanjem, gde smo totalni bunar. Uz par časnih izuzetaka, školstvo nam je u očajnom stanju. Drugi način je radom u dobroj firmi, kakvih je jako malo. Kada se to sve uzme u obzir, prosta računica kaže da je jako mali broj ljudi koji imaju znanje. Uostalom, pitajte bilo koga ko se bavi HR-om koliko im vremena treba da npr. nađu C++ programera sa par godina iskustva.
Kombinacija svih ovih parametara, i još mnogih nepomenutih, nažalost uzrokovala je to da smo mi imali dve prijave za Startup Show. Napraviti novu silicijumsku dolinu je užasno teško, nije uzalud Toni Bler skoro išao u posetu Kaliforniji baš sa namerom da ih pita kako oni to rade. Nadamo se da je naša inicijativa bacila bar malo svetla na sadašnju situaciju u zemlji. Mi naravno ne odustajemo, radićemo i dalje na ovoj temi sve dok se ne steknu uslovi da održimo pravi show.
9.1.07
Klub Bill Gates
Šetam sinoć Sarajevom i, u centru grada u jednoj od sporednih uličica, naletim na klub Bill Gates. Osim imena, ni po čemu nemaju veze sa njim, MS-0m, niti računarima uopšte. Služe pića i pice, moram da priznam dobre. Specijalitet kuće je, naravno "Bill".
5.1.07
Retro: C= 64
Commodore 64 je najprodavaniji model ličnog računara svih vremena... Originalni C= 64 bio je poznat i kao "breadbox" i "bullnose", odnosno debeljko kod nas... Preuzeto iz Wikipedia-e.Sećate li se lepog vremena kada se svet delio na one koji imaju Commodore 64 i one koji imaju ZX Spectrum? Evo malo niže i podsetnika:
Betoven, Mocart, kurs jezika i još ponešto
Detusche Welle, nemačka nacionalna stanica je učinila dostupnim preko gomilu lepih sadržaja koji su na klik dostupni, kako kroz njihov WWW site, tako kroz iTunes. Ono što, po meni vredi izdvojiti su:
Kadgod vidim dobre stvari koje su javno dostupne od strane BBC-a, DW-a ili nekog sličnog nacionalnog servisa, ne mogu a da se ne setim mizernog stanja RTS-a.
- Beethovenfest - Dela Betovena
- 6 remek dela klasične muzike
- Kurs nemačkog jezika
Kadgod vidim dobre stvari koje su javno dostupne od strane BBC-a, DW-a ili nekog sličnog nacionalnog servisa, ne mogu a da se ne setim mizernog stanja RTS-a.
4.1.07
Kreativnost
Počinje Nova 2007. godina. Svi se mi nadamo da će nam biti bolja i uspešnija od prethodne. Da bi smo uspeli u tome, reći ću par reči o stvarima koje mi pomažu da budem kreativan. Verujem da nam je svima potrebna određena doza kreativnosti u poslovima kojima se bavimo i nadam se da će ovaj tekst, iako zasnovan samo na mome mišljenju, nekome pomoći.
Papir i olovka. Svaki ozbiljniji posao kreće na papiru. A da bi nešto napisali, treba nam i dobra olovka. Ili možda flomasteri u raznim bojama, flomasteri za naglašavanje teksta, hemijska olovka ili štagod bilo to čime volite da pišete. Meni je omiljena crna olovka. Verujem da ćete sami na sebe biti ponosni kada svoju ideju pretočite u crtež iz koga će kasnije proizaći neki programski kod, tabela, dijagram toka ili ko zna. A koliko znam, držanje olovke i pisanje njome masira živce što blagotvorno deluje na čoveka.
Kafa. Verujem da svi uživamo u šoljici dobre kafe. Osim što nas budi, pomaže nam da radimo i uživamo u njenom ukusu, mene šolja kafe tera da radim. Jednostavno, uživam u tome da ujutru skuvam kafu i počnem da radim. A i sve su češće medicinske potvrde da je kafa zdrava, tako da je moj savet da skuvate dobru kafu pre nego sednete da radite.
Svež vazduh. Mislim da o dobrom učinku svežeg vazduha za mozak i ljudsko telo generalno ne treba mnogo pričati. Ja bih vam savetovao da uvek radite u čistoj i izvetrenoj prostoriji. Ako ste pušač, obavezno prestanite da pušite unutra i to činite napolju. Em ćete se bolje osećati u prostoriji koja nije zadimljena i ne smrdi, em ćete manje pušiti, pošto za svaku cigaretu treba izaći napolje. I ne propuštajte priliku da lepo prošetate. Šetnja će vam mnogo pomoći da "svarite" u glavi sve što ste radili tog dana.
Računar. I najzad, dobar računar. Sve što radimo, radimo za računarom na kraju. Tako da na njemu ne treba štedeti ni u kom smislu, on nam je jedan od najvažnijih alata. Računar treba da bude takav da se dobro osećate kada sednete ispred njega sa namerom da nešto radite. Bez obzira da li je to laptop ili desktop, držite ga u takvom stanju da vam bude uživanje da sednete ispred njega i počnete da radite. Počev od hardvera koji treba da izaberete pažljivo (računajte da su vam ruke i oči na tastaturi i monitoru satima), preko stanja softvera do celokupnog okruženja gde se računar nalazi.
Papir i olovka. Svaki ozbiljniji posao kreće na papiru. A da bi nešto napisali, treba nam i dobra olovka. Ili možda flomasteri u raznim bojama, flomasteri za naglašavanje teksta, hemijska olovka ili štagod bilo to čime volite da pišete. Meni je omiljena crna olovka. Verujem da ćete sami na sebe biti ponosni kada svoju ideju pretočite u crtež iz koga će kasnije proizaći neki programski kod, tabela, dijagram toka ili ko zna. A koliko znam, držanje olovke i pisanje njome masira živce što blagotvorno deluje na čoveka.
Kafa. Verujem da svi uživamo u šoljici dobre kafe. Osim što nas budi, pomaže nam da radimo i uživamo u njenom ukusu, mene šolja kafe tera da radim. Jednostavno, uživam u tome da ujutru skuvam kafu i počnem da radim. A i sve su češće medicinske potvrde da je kafa zdrava, tako da je moj savet da skuvate dobru kafu pre nego sednete da radite.
Svež vazduh. Mislim da o dobrom učinku svežeg vazduha za mozak i ljudsko telo generalno ne treba mnogo pričati. Ja bih vam savetovao da uvek radite u čistoj i izvetrenoj prostoriji. Ako ste pušač, obavezno prestanite da pušite unutra i to činite napolju. Em ćete se bolje osećati u prostoriji koja nije zadimljena i ne smrdi, em ćete manje pušiti, pošto za svaku cigaretu treba izaći napolje. I ne propuštajte priliku da lepo prošetate. Šetnja će vam mnogo pomoći da "svarite" u glavi sve što ste radili tog dana.
Računar. I najzad, dobar računar. Sve što radimo, radimo za računarom na kraju. Tako da na njemu ne treba štedeti ni u kom smislu, on nam je jedan od najvažnijih alata. Računar treba da bude takav da se dobro osećate kada sednete ispred njega sa namerom da nešto radite. Bez obzira da li je to laptop ili desktop, držite ga u takvom stanju da vam bude uživanje da sednete ispred njega i počnete da radite. Počev od hardvera koji treba da izaberete pažljivo (računajte da su vam ruke i oči na tastaturi i monitoru satima), preko stanja softvera do celokupnog okruženja gde se računar nalazi.
MIT OpenCourseWare
MIT je jedan od najprestižnijih univerziteta u svetu koji sigurno ne treba predstavljati dodatno. 2002. su pokrenuli program MIT OpenCourseWare čiji je cilj objavljivanje školskih materijala na WWW. Materijali su dostupni svima bez ikakve nadoknade i registracije. Do sada je objavljeno 1550 kurseva, a plan je da se do kraja ove godine objave svi materijali za sva predavanja koja se mogu pohađati na ovom univerzitetu. S obzirom na katastrofalno stanje školstva kod nas, ovo je sjajan resurs za sve one koji žele da nauče nešto, bez obzira da li su srednjoškolci, studenti ili su diplomirali.
Kako se grade palme i svet
O palmama i svetu koji se grade u Dubaiju se dosta govorilo zadnjih godina. Za one koji nisu videli, evo fotografije kako se oni grade. U pitanju je satelitski snimak broda koji nasipa pesak, a moguće ga je svakodnevno videti u Dubaiju sa plaže kako radi.
3.1.07
Otkazan Startup Show
Startup show koji smo najvljivali za 2007. godinu je otkazan. Evo male retrospektive šta se sve događalo, zašto je otkazan i šta dalje.
Inicijalna ideja je bila da na jedno mesto okupimo sa jedne strane potencijalne investitore zainteresovane za investiranje u startup firme i ljude koji nude dobre projekte sa druge strane. Potencijalne investitore smo na ovaj ili onaj način okupili, najviše uz pomoć ličnih veza, a i određeni broj ljudi se javio na naše obaveštenje. Sa druge strane, s obzirom da nismo znali dovoljan broj ljudi sa dobrim projektima, očekivali smo da nam se jave. Uprkos činjenici da poznajemo veliki broj ljudi sa domaće scene i upućeni smo u to šta trenutno rade, očekivali smo da postoje timovi koji na svojim projektima rade što se kaže «u garaži» i ne eksponiraju se javno.
Osim na našim blogovima, obaveštenje je otišlo u blogosferu i razni sajtovi su ga preneli. Još jednom, želeli bi smo da se zahvalimo svima koji su ga preneli. S obzirom na kredibilitet medija koji su preneli vest, mislimo da smo uspeli da pokrijemo dobar deo ljudi koji se ozbiljno bave računarima i telekomunikacijama.
Desilo se nešto prosto neverovatno. Imali smo sjajan odziv potencijalnih investitora i samo dva dobra projekta koja bi mogli da prezentujemo. Zato smo odlučili da odustanemo od cele zamisli zasada. Čim budemo imali saznanja o pet dobrih projekata kojima je neophodan novac, organizovaćemo Startup Show. Iz svega ovoga jasno se može zaključiti da preduzetnički duh kod nas još uvek nije dovoljno razvijen. Tokom 2007. godine nastavićemo sa aktivnom promocijom startup poslovanja na ovim prostorima, da bi smo u godinama koje slede mogli očekivati neke konkretne rezultate. Trenutno stanje srpske scene je nažalost porazno, ali nadamo se da će stvari krenuti nabolje.
Još jednom želimo da se zahvalimo svima koji su se javili. Iako neće biti ništa od Startup Showa, povezaćemo sve ljude koji su se javili međusobno.
Dušan Đorđević i Marko Bijelić
Startup Show
Inicijalna ideja je bila da na jedno mesto okupimo sa jedne strane potencijalne investitore zainteresovane za investiranje u startup firme i ljude koji nude dobre projekte sa druge strane. Potencijalne investitore smo na ovaj ili onaj način okupili, najviše uz pomoć ličnih veza, a i određeni broj ljudi se javio na naše obaveštenje. Sa druge strane, s obzirom da nismo znali dovoljan broj ljudi sa dobrim projektima, očekivali smo da nam se jave. Uprkos činjenici da poznajemo veliki broj ljudi sa domaće scene i upućeni smo u to šta trenutno rade, očekivali smo da postoje timovi koji na svojim projektima rade što se kaže «u garaži» i ne eksponiraju se javno.
Osim na našim blogovima, obaveštenje je otišlo u blogosferu i razni sajtovi su ga preneli. Još jednom, želeli bi smo da se zahvalimo svima koji su ga preneli. S obzirom na kredibilitet medija koji su preneli vest, mislimo da smo uspeli da pokrijemo dobar deo ljudi koji se ozbiljno bave računarima i telekomunikacijama.
Desilo se nešto prosto neverovatno. Imali smo sjajan odziv potencijalnih investitora i samo dva dobra projekta koja bi mogli da prezentujemo. Zato smo odlučili da odustanemo od cele zamisli zasada. Čim budemo imali saznanja o pet dobrih projekata kojima je neophodan novac, organizovaćemo Startup Show. Iz svega ovoga jasno se može zaključiti da preduzetnički duh kod nas još uvek nije dovoljno razvijen. Tokom 2007. godine nastavićemo sa aktivnom promocijom startup poslovanja na ovim prostorima, da bi smo u godinama koje slede mogli očekivati neke konkretne rezultate. Trenutno stanje srpske scene je nažalost porazno, ali nadamo se da će stvari krenuti nabolje.
Još jednom želimo da se zahvalimo svima koji su se javili. Iako neće biti ništa od Startup Showa, povezaćemo sve ljude koji su se javili međusobno.
Dušan Đorđević i Marko Bijelić
Startup Show
Пријавите се на:
Постови (Atom)