Biznis u Srbiji

Kući sam u Srbiji na odmoru već neko vreme i tek sada primećujem mnogo stvari na koje nisam obraćao pažnju dok sam bio ovde. Najfascinantnija stvar koju sam primetio je biznis u Srbiji, tj. odsustvo istog. Gdegod da sam živeo ili putovao van Srbije, to je vrlo često glavna tema, što među ljudima u razgovoru, što u novinama. Naravno, ne očekujem od svih da budu preduzimači i mali privrednici, ali očekujem od ljudi da žele da im bude bolje. Da ulažu sebe u svoju bolju budućnost na svaki način. To može da bude školovanje, usavršavanje, traženje boljeg posla, preseljenje u drugi grad, pokretanje privatnog biznisa, dodatni posao i još mnogo, mnogo toga. Umesto toga, masa ljudi sedi skrštenih ruku, lamentira nad prošlošću, filozofira, bavi se politikanstvom i ne radi ništa za sebe. Novine su prepune političkih prepucavanja, crnih hronika i sličnih ružnih stvari. Političari se bave međusobnim prepucavanjima i boljitkom svoje sopstvene guzice, što u kombinaciji sa njihovom nesposobnošću daje užasne rezultate. Ni jedna državna služba, koliko sam uspeo da primetim, ne radi svoj posao kako treba. Sudovi ne osuđuju i presuđuju, ne donose se zakoni, ne hapse se kriminalci itd. Kombinacija svega navedenog dovodi do toga da sve dublje i dublje tonemo. Cela Srbija mi odiše palanačkim mentalitetom i apatijom. Niko nam neće pomoći ako sami sebi ne pomognemo prvo. A mislim da je prvi korak da poželimo da nam bude bolje i uradimo nešto po tom pitanju, svako u skladu sa svojim mogućnostima. I pitanje "Zašto je ulaz u mojoj stambenoj zgradi prljav?" je nekakav početak, ako ništa drugo.