12.7.06

Nazad kući

Došao sam nazad u Dubai, kući da tako kažem. A bio sam kući u Srbiji sa malim izletom do Bosne. Dok sam bio tamo nisam baš mnogo blogovao, pa evo mojih sumiranih utisaka.

Moram da priznam da sam postao pravi gasterbajter. Dođem kući u Srbiju i iščuđujem se stvarima koje su u Srbiji normalne, ili ih bar takvima nazivaju. Tako da me Srbija podeća na onu o braku iz "Epruveto srećan ti osmi mart", koja kaže "Brak je institucija gde dvoje ljudi rešavaju probleme kojih ne bi ni bilo da nisu u braku". Tako i u Srbiji ljudi rešavaju probleme kojih ne bi ni bilo da nisu u Srbiji. Barem u Srbiji kako ona izgleda danas. A meni izgleda tužno. Nisam bio tu godinu dana. Za tih godinu dana nisam video ni jednu promenu na bolje, a mnogo stvari je otišlo nizbrdo. Šta god se pričalo po medijima koliko ja znam pregovori sa EU su prekinuti, nisam video ni jednu značajniju greenfield investiciju, nezvisnu Srbiju smo prihvatili kao popišani umesto da proslavimo taj istorijski momenat i nešto napravimo sa sobom, ustav još nije donešen, kriminalci i dalje ubijaju. Ali ono što me je porazilo je to da ne vidim želju da se išta promeni. Niti iko išta radi. Ilustrovaću to malim primerom. Vraćao sam se autobusom (da, javni prevoz je katastrofalna priča za sebe) iz Novog Sada, jutro posle Exita. Upadamo mi i u autobusu se ispostavi da je prodato više karata nego što ima mesta. Dve devojke su se pobunile, izbacile ljude sa svojih sedišta i sele na svoja mesta. Svi ostali su uredno kao ovce stajali do Beograda, gde sam ja izašao pa ne znam šta se zbivalo dalje. Niko ni reč nije rekao, a kamoli učinio nešto da se izbori za ono što je platio svojim novcem. Dokle god se taj stav ne promeni mi nećemo postati zemlja, odgovorno tvrdim.

A sad malo o lepšim stvarima. Prvo, video sam se sa porodicom i prijateljima, uvek je lepo videti ih i provoditi vreme sa njima. Posao koji planiram zasad ide lepo svojim tokom, tako da se nadam najboljem (o tom potom, kad bude došlo vreme, pisaću i o tome).

I najzad, svoju posetu Srbiji sam krunisao odlaskom na Exit. Bila su to jako lepa četiri dana. Nastupe bendova su manje više već komentarisali na mnogo mesta pa nema potrebe da ih i ja komentarišem, meni se jako svidelo. Ja sam se fenomenalno proveo, bio sa sestrama, sreo tamo gomilu prijatelja i poznanika. Tako da sada ponosno šetam majcu koju sam tamo kupio.

I evo me nazad u Dubaiju. Sedim u Starbucks-u, srčem njihovu preskupu kafu, vozim se preskupim Internetom ali uživam. Možda jesam snob i potrošač, ali uživam u tome da mogu da kupim šta hoću i kako hoću.

7 коментара:

ivan је рекао...

'beš kupovinu... PK (politički korektan) izraz je "dobiti vrednost za novac"... ovako si potrošač. kao snob trebaš uvek da smeriš "vrednostima".

:) uživaj

Анониман је рекао...

upravo sam se vratio sa puta (800km za 6 sati). usput sam pokupio stopera slovenca koji putuje za beograd. pokupio sam ga negde u sred slavonije. priča čovek srpski kao da je iz okoline požege. da sad ne bih pričao mnogo bottom-line je "politika je posao, koji pokušava da radi suviše ljudi, kako bi se talili međusobno. država je parazit koji se trudi da sam sebe održi u životu, muzeći one koji žive u njoj".

dj.dule је рекао...

Što se tiče političara, slažem se da u Srbiji kurta i murta hoće da se bave politikom i pokušavaju da tu naprave karijeru. A ljudi i dalje ne kapiraju da političar nije zanimanje, da bi bio uspešan političar moraš prvo da uspeš u svom poslu, pa da to znanje onda primeniš u politici. A kod nas kojekakav šljam kroz politiku pravi karijeru i lovu.

A što se tiče države, e to je već duboka tema o kojoj možemo puno da filozofiramo. Ja se što se države tiče, jako često slažem sa Čomskim.

Ivana је рекао...

Eh, Dule,

ova scena iz autobusa sto te je porazila,to je Srbija i prava definicija zašto se ne mičemo napred, već klizimo još dublje. Živim i dalje u Bgd, svaki dan u različitim prilikama viđam iste takve scene (kao ovce u pošti, kod lekara, u banci, gde god)... čak ih i prepričavam i imam utisak da me bar 90% gleda belo neshvatajući o čemu pričam.

Pozdrav

vladimir је рекао...

auh kad procitas ovakav tekst, setis se gde se nalazis i zivis. Potpuno se slazem za tobom i ivanom. Ne bih da zalazim preterano u politiku, jer je ona kod nas potpuna katastrofa u pravom smislu te reci. A i sam mentalitet ljudi ide na gore, ako je to uopste moguce, a primeri su brojni ima ih previse... o prici za exit: evo moje brutalnije medjunarodne verzije: Ja sam 2004 godine na povratku iz Nemacke za Beograd bio bukvalno napusten ostavljen na granicnom prelazu Austrija Madjarska u pola 4 ujtru. Razlog je sto nisam imao dovoljno preostalih dana sengeske vize da bih prosao kroz Madjarsku. Tada je skoro bio donesen zakon koji zahteva minimum 5 preostalih dana na vizi da bi samo mogao da prodjes kroz Madjarsku jer su se Madjari plasili bilo kakvog slucajnog zadrzavanja (valjda). No, nebitno poenta da ko nije imao tih preostalih 5 dana kao ja dovoljno je bilo da saceka 20 minuta na granici i plati 25~30e za madjarsku vizu. U mom slucaju desilo se to da su mene bukvalno "izbacili" nasi vozaci "touring" kompanije kod koje sam ja kupio povratnu kartu do nemacke za 180e, svojim argumentima i obrazlozenjima kako ce autobus morati da se vrati za nemacku nazad, i to sve zbog mene. Tako da su me ostavili na granicnom prelazu u sred noci i otisli. Ja sam 20~30 minuta kasnije platio i dobio vizu. Na svu srecu sat vremena kasnije naleteh na jedan privatni nas autobus koji me je primio gde sam i njima dodatno platio da bi stigao kuci. Ovo iskustvo me je nateralo stvarno da se zapitam Gde ja to "zivim", medju kakvom nacijom? Sto je jos crnje, ovaj drugi autobus koji sam uhvatio na granici je na sred Madjarske zaustavila madjarska policija, jer su nasli jos jednu napustenu srpsku zenu koja je putovala nazad za Srbiju, i koju je vozac ostavio za sobom dok su bili na 15 minutnoj pauzi!?!.. Znam samo da cu slaviti dan kada budem napustio Srbiju

Sale је рекао...

Totalno vas razumem sto tako pricate o Srbiji manje vise beogradu ali to smo mi.I tu nema price to je nas mentalitet i to nece moci da se promeni sve dok deca komunizma ne odu na onaj svet anjih zamene deca modernog shvatanja.Ali do tad to je moja zemlja i ne dam da je drugi pljuju zato gde god da ste budite ponosni na nasu SRBIJU

Анониман је рекао...

Ma ajte molim vas! Preterujete...Pa ja zivim u Kanadi i isto cekas i kod doktora, i u posti, i za pasos. Ne razumem zasto je uvek bolja tudja livada...Ja sam se vratila iz Beograda nedavno i bilo mi je super. Lepo mi je tamo gde su mi dragi ljudi. Mi napolju mislimo da smo bolji od Srba kuci. Nema razloga...Bili bi i ovi zapadnjaci bahati i svojeglavi, da su stalno bili pod ratovima. Samo fantaziraju i pale narod da troskare pare za razne gluposti.

I sta Srbija ima da trazi u Evropskoj zajednici, da nam uzimaju zemlju i grade njihove shopove(Nike,McDonaldse...a posla ni od korova.

Ljuta