Kako je Irska postala jako razvijena zemlja i šta možemo da naučimo od nje?
Irska je imala jako tešku istoriju, u neku ruku sličnu našoj. Dosta dugo je bila pod imperijalnom čizmom, tokom velike gladi su izgubili oko 25% stanovništva (deo je umro od gladi, drugi deo je emigrirao), a i po veličini su slični nama. Pa ipak uspeli su da postanu Keltski tigar, u periodu od 1995. do 2008. su imali nivo rasta između 5-10% godišnje. Irska je uspela da se transformiše od siromašne zabačene zemlje u modernu razvijenu zemlju, čak jednu od najrazvijenijih u Evropi. Ključni faktor njenog razvoja je digitalna ekonomija, Irska je prava evropska silicijumska dolina. Google, Intel, IBM, Microsoft, Twitter, Facebook, Apple, RedHat, Ericsson, you name it, sve bitne ICT firme imaju velike centre u Irskoj koji često zapošljavaju hiljade ljudi.
Kako su to uspeli da urade ? Za početak, preporučujem tekst o keltskom tigru na vikipediji, odlična početna tačka.
Niski porezi - Korporativni porez je u Irskoj 12.5%, a ranije je bio 10%. Irske vlasti od 1957. godine naovamo imaju politiku smanjivanja poreza.
"Sve može i sve je odmah" - Ovako bih opisao stav njihove države prema preduzetništvu. Naravno, nije sve tako romantično i ponekad nešto zaškripi, ali suština je da se država prema privredi ponaša kao prijatelj. Uslovi poslovanja su jasni i jednostavni. Komunikacija sa državom je ili besplatnom poštom ili preko web-a. Bankarstvo je brzo i jeftino (unutar EU svi transferi novca su ili besplatni ili koštaju jako malo). Sve to je donelo jednostavnost i brzinu poslovanja kao i stabilnost i poverenje u državu. Poslovanje u Srbiji je agonija između gomile papira koju treba spremiti, poreskih vlasti koje deru male privrednike na svakom koraku i burazerske ekonomije gde nema pravog otvorenog tržišta.
Dobar geografski položaj - Irska je odlično iskoristila svoj geografski položaj. Blizu je Velikoj Britaniji, član je EU, a ni let do SAD nije daleko. To je jedan od ključnih faktora zašto mnoge multinacionalne korporacije iz SAD svoje glavno predstavništvo u Evropi imaju baš u Irskoj.
Ljudski potencijal - Irska je puno uložila u obrazovanje i njihove škole školuju solidne ICT ljude. Ipak, ni njihove škole nisu dovoljne da iškoluju potreban broj ljudi (manjak ljudi u ICT sektoru se meri desetinama hiljada), tako da su napravili jedan od najboljih imigracionih programa za strance. Strane firme koje otvaraju svoje razvojne centre ovde najčešće ljudski potencijal navode kao jedan od najbitnijih faktora.
Razne mere za pospešivanje investicija - Postoji ogromni dijapazon mogućnosti kako država pospešuje privatni biznis. Od startap kredita, preko oslobađanja od poreza do direktne pomoći velikim investitorima. Ovde bih naglasio da, za razliku od naše države koja to radi na štetu domaćih investitora i poreskih obveznika time što na to pare troši iz državne kase, u Irskoj se najčešće investitori oslobađaju poreza. Naravno da postoje i situacije kada država direktno daje pare iz državne kase, ali ih daje onima kojima je najpotrebnija a to su mali preduzetnivi i investitori, a ne velike firme (kao što su naši uradili sa Fiat-om).
Ako se sećate, jedna od prvih stvari koje je Zoran Đinđić uradio kada je došao na premijersko mesto je bila poseta Irskoj i pitanje "Kako da Srbija uradi isto što i Irska?". Pitanje je još uvek validno, od Irske možemo mnogo da naučimo, hajde da to i uradimo.
Irska je imala jako tešku istoriju, u neku ruku sličnu našoj. Dosta dugo je bila pod imperijalnom čizmom, tokom velike gladi su izgubili oko 25% stanovništva (deo je umro od gladi, drugi deo je emigrirao), a i po veličini su slični nama. Pa ipak uspeli su da postanu Keltski tigar, u periodu od 1995. do 2008. su imali nivo rasta između 5-10% godišnje. Irska je uspela da se transformiše od siromašne zabačene zemlje u modernu razvijenu zemlju, čak jednu od najrazvijenijih u Evropi. Ključni faktor njenog razvoja je digitalna ekonomija, Irska je prava evropska silicijumska dolina. Google, Intel, IBM, Microsoft, Twitter, Facebook, Apple, RedHat, Ericsson, you name it, sve bitne ICT firme imaju velike centre u Irskoj koji često zapošljavaju hiljade ljudi.
Kako su to uspeli da urade ? Za početak, preporučujem tekst o keltskom tigru na vikipediji, odlična početna tačka.
Niski porezi - Korporativni porez je u Irskoj 12.5%, a ranije je bio 10%. Irske vlasti od 1957. godine naovamo imaju politiku smanjivanja poreza.
"Sve može i sve je odmah" - Ovako bih opisao stav njihove države prema preduzetništvu. Naravno, nije sve tako romantično i ponekad nešto zaškripi, ali suština je da se država prema privredi ponaša kao prijatelj. Uslovi poslovanja su jasni i jednostavni. Komunikacija sa državom je ili besplatnom poštom ili preko web-a. Bankarstvo je brzo i jeftino (unutar EU svi transferi novca su ili besplatni ili koštaju jako malo). Sve to je donelo jednostavnost i brzinu poslovanja kao i stabilnost i poverenje u državu. Poslovanje u Srbiji je agonija između gomile papira koju treba spremiti, poreskih vlasti koje deru male privrednike na svakom koraku i burazerske ekonomije gde nema pravog otvorenog tržišta.
Dobar geografski položaj - Irska je odlično iskoristila svoj geografski položaj. Blizu je Velikoj Britaniji, član je EU, a ni let do SAD nije daleko. To je jedan od ključnih faktora zašto mnoge multinacionalne korporacije iz SAD svoje glavno predstavništvo u Evropi imaju baš u Irskoj.
Ljudski potencijal - Irska je puno uložila u obrazovanje i njihove škole školuju solidne ICT ljude. Ipak, ni njihove škole nisu dovoljne da iškoluju potreban broj ljudi (manjak ljudi u ICT sektoru se meri desetinama hiljada), tako da su napravili jedan od najboljih imigracionih programa za strance. Strane firme koje otvaraju svoje razvojne centre ovde najčešće ljudski potencijal navode kao jedan od najbitnijih faktora.
Razne mere za pospešivanje investicija - Postoji ogromni dijapazon mogućnosti kako država pospešuje privatni biznis. Od startap kredita, preko oslobađanja od poreza do direktne pomoći velikim investitorima. Ovde bih naglasio da, za razliku od naše države koja to radi na štetu domaćih investitora i poreskih obveznika time što na to pare troši iz državne kase, u Irskoj se najčešće investitori oslobađaju poreza. Naravno da postoje i situacije kada država direktno daje pare iz državne kase, ali ih daje onima kojima je najpotrebnija a to su mali preduzetnivi i investitori, a ne velike firme (kao što su naši uradili sa Fiat-om).
Ako se sećate, jedna od prvih stvari koje je Zoran Đinđić uradio kada je došao na premijersko mesto je bila poseta Irskoj i pitanje "Kako da Srbija uradi isto što i Irska?". Pitanje je još uvek validno, od Irske možemo mnogo da naučimo, hajde da to i uradimo.
4 коментара:
Порез на приход предузећа је у Србији 10%.
Ирска је заглибила до гуше: http://en.wikipedia.org/wiki/2008%E2%80%932013_Irish_financial_crisis
Ирска се „напредовала“ захваљујући огромним кредитима: http://ec.europa.eu/ireland/economy/irelands_economic_crisis/index_en.htm
И мада ја повремено у шали говорим како ми треба да, ако уђемо у ЕУ, узимамо што више кредита које после нећемо да отплаћујемо, ни ЕУ више није оно што је била па да на то наседне (Грчка, Шпанија и Ирска нас претекоше).
Naravno, Irska je zaglibila, ali je zaglibila svojom krivicom, ne zato što je članica EU. A takođe se i oporavlja, tako da je predviđanje da će u Evro zoni imati najveći rast u ovoj godini.
Takođe, podsetiću da je po BDP-u Irska 15. u svetu sa 39648$, a Srbija 82. sa 4197$.
Tako da bih rekao da su ipak malo ispred nas :)
Нисам ни рекао да су заглибили зато што су чланица ЕУ. Рекао сам да су искористили тржиште и новчану помоћ ЕУ да напредују. Али им то није било дугог века.
Што се тиче предвиђања, наслушали смо се разних ;)
Моја је анализа кратка: они су у правом тренутку били на „правом месту“ и извукли максимум из тога. Страница на Википедији о Тигру каже и зашто је Ирска имала предност у односу на нпр. Шпанију или Португалију: енглески језик и самим тим привлачност америчким предузећима за њихове европска седишта.
Или, још краће, ништа од њихове ситуације се не може пренети на Србију.
Што се тиче бруто националног производа (претпостављам да си мислио на GDP или БНП :)), мада се то користи као показатељ економске снаге држава, питање стандарда живота је много сложеније од тога.
Сад, не разуми ме погрешно, стандард живота је и релативно и апсолутно виши у Ирској. Али је просто другачији. Зашто не би повлачили паралеле са Норвешком (сличан број становника као Ирска) или Швајцарском (као Србија) — чак ниједна није чланица ЕУ а добро им иде? Просто, прича је много сложенија од „види Ирске како се обогатила у ИТ сектору, то сигурно можемо и ми“. На пример, Србија има огроман пољопривредни потенцијал — ја бих радије државну стратегију усмерио на производњу „здраве хране“ за извоз (бар док је Војводина део Србије :)). Наравно, ово је лаичка оцена без много удубљивања, али само као контра-мишљење.
Ako ponovo pročitaš link ka vikipediji i keltskom tigru videćeš da dosta ekonomista misli da je strana pomoć (prvenstveno iz EU) usporila rast, tako da to i nije presudan faktor. A i ako jeste, pomoć je i dalje dostupna, čak i Srbiji (to što je mi ne koristimo i što ima gomila neiskorišćenih EU fondove je slika i prilika Srbije).
Irsku sam za poređenje izabrao zato što je po mnogo faktora slična Srbiji. Ne možemo da se poredimo sa Norveškom zato što ona ima ogromne zalihe nafte i gasa, niti sa Švajcarskom koja 7 vekova nije ratovala i sve vreme razvijala bankarski sektor.
A što se tiče zdrave hrane, da, slažem se potpuno. Još jedna od jako razvijenih stvari u Irskoj je poljoprivreda i ona je jedan od izvoznika u EU. Glavni razlog zašto je nisam spomenuo je to što se ja ne bavim poljoprivredom već ITjem.
Постави коментар