Kako je Irska postala jako razvijena zemlja i šta možemo da naučimo od nje?
Irska je imala jako tešku istoriju, u neku ruku sličnu našoj. Dosta dugo je bila pod imperijalnom čizmom, tokom velike gladi su izgubili oko 25% stanovništva (deo je umro od gladi, drugi deo je emigrirao), a i po veličini su slični nama. Pa ipak uspeli su da postanu Keltski tigar, u periodu od 1995. do 2008. su imali nivo rasta između 5-10% godišnje. Irska je uspela da se transformiše od siromašne zabačene zemlje u modernu razvijenu zemlju, čak jednu od najrazvijenijih u Evropi. Ključni faktor njenog razvoja je digitalna ekonomija, Irska je prava evropska silicijumska dolina. Google, Intel, IBM, Microsoft, Twitter, Facebook, Apple, RedHat, Ericsson, you name it, sve bitne ICT firme imaju velike centre u Irskoj koji često zapošljavaju hiljade ljudi.
Kako su to uspeli da urade ? Za početak, preporučujem tekst o keltskom tigru na vikipediji, odlična početna tačka.
Niski porezi - Korporativni porez je u Irskoj 12.5%, a ranije je bio 10%. Irske vlasti od 1957. godine naovamo imaju politiku smanjivanja poreza.
"Sve može i sve je odmah" - Ovako bih opisao stav njihove države prema preduzetništvu. Naravno, nije sve tako romantično i ponekad nešto zaškripi, ali suština je da se država prema privredi ponaša kao prijatelj. Uslovi poslovanja su jasni i jednostavni. Komunikacija sa državom je ili besplatnom poštom ili preko web-a. Bankarstvo je brzo i jeftino (unutar EU svi transferi novca su ili besplatni ili koštaju jako malo). Sve to je donelo jednostavnost i brzinu poslovanja kao i stabilnost i poverenje u državu. Poslovanje u Srbiji je agonija između gomile papira koju treba spremiti, poreskih vlasti koje deru male privrednike na svakom koraku i burazerske ekonomije gde nema pravog otvorenog tržišta.
Dobar geografski položaj - Irska je odlično iskoristila svoj geografski položaj. Blizu je Velikoj Britaniji, član je EU, a ni let do SAD nije daleko. To je jedan od ključnih faktora zašto mnoge multinacionalne korporacije iz SAD svoje glavno predstavništvo u Evropi imaju baš u Irskoj.
Ljudski potencijal - Irska je puno uložila u obrazovanje i njihove škole školuju solidne ICT ljude. Ipak, ni njihove škole nisu dovoljne da iškoluju potreban broj ljudi (manjak ljudi u ICT sektoru se meri desetinama hiljada), tako da su napravili jedan od najboljih imigracionih programa za strance. Strane firme koje otvaraju svoje razvojne centre ovde najčešće ljudski potencijal navode kao jedan od najbitnijih faktora.
Razne mere za pospešivanje investicija - Postoji ogromni dijapazon mogućnosti kako država pospešuje privatni biznis. Od startap kredita, preko oslobađanja od poreza do direktne pomoći velikim investitorima. Ovde bih naglasio da, za razliku od naše države koja to radi na štetu domaćih investitora i poreskih obveznika time što na to pare troši iz državne kase, u Irskoj se najčešće investitori oslobađaju poreza. Naravno da postoje i situacije kada država direktno daje pare iz državne kase, ali ih daje onima kojima je najpotrebnija a to su mali preduzetnivi i investitori, a ne velike firme (kao što su naši uradili sa Fiat-om).
Ako se sećate, jedna od prvih stvari koje je Zoran Đinđić uradio kada je došao na premijersko mesto je bila poseta Irskoj i pitanje "Kako da Srbija uradi isto što i Irska?". Pitanje je još uvek validno, od Irske možemo mnogo da naučimo, hajde da to i uradimo.
Irska je imala jako tešku istoriju, u neku ruku sličnu našoj. Dosta dugo je bila pod imperijalnom čizmom, tokom velike gladi su izgubili oko 25% stanovništva (deo je umro od gladi, drugi deo je emigrirao), a i po veličini su slični nama. Pa ipak uspeli su da postanu Keltski tigar, u periodu od 1995. do 2008. su imali nivo rasta između 5-10% godišnje. Irska je uspela da se transformiše od siromašne zabačene zemlje u modernu razvijenu zemlju, čak jednu od najrazvijenijih u Evropi. Ključni faktor njenog razvoja je digitalna ekonomija, Irska je prava evropska silicijumska dolina. Google, Intel, IBM, Microsoft, Twitter, Facebook, Apple, RedHat, Ericsson, you name it, sve bitne ICT firme imaju velike centre u Irskoj koji često zapošljavaju hiljade ljudi.
Kako su to uspeli da urade ? Za početak, preporučujem tekst o keltskom tigru na vikipediji, odlična početna tačka.
Niski porezi - Korporativni porez je u Irskoj 12.5%, a ranije je bio 10%. Irske vlasti od 1957. godine naovamo imaju politiku smanjivanja poreza.
"Sve može i sve je odmah" - Ovako bih opisao stav njihove države prema preduzetništvu. Naravno, nije sve tako romantično i ponekad nešto zaškripi, ali suština je da se država prema privredi ponaša kao prijatelj. Uslovi poslovanja su jasni i jednostavni. Komunikacija sa državom je ili besplatnom poštom ili preko web-a. Bankarstvo je brzo i jeftino (unutar EU svi transferi novca su ili besplatni ili koštaju jako malo). Sve to je donelo jednostavnost i brzinu poslovanja kao i stabilnost i poverenje u državu. Poslovanje u Srbiji je agonija između gomile papira koju treba spremiti, poreskih vlasti koje deru male privrednike na svakom koraku i burazerske ekonomije gde nema pravog otvorenog tržišta.
Dobar geografski položaj - Irska je odlično iskoristila svoj geografski položaj. Blizu je Velikoj Britaniji, član je EU, a ni let do SAD nije daleko. To je jedan od ključnih faktora zašto mnoge multinacionalne korporacije iz SAD svoje glavno predstavništvo u Evropi imaju baš u Irskoj.
Ljudski potencijal - Irska je puno uložila u obrazovanje i njihove škole školuju solidne ICT ljude. Ipak, ni njihove škole nisu dovoljne da iškoluju potreban broj ljudi (manjak ljudi u ICT sektoru se meri desetinama hiljada), tako da su napravili jedan od najboljih imigracionih programa za strance. Strane firme koje otvaraju svoje razvojne centre ovde najčešće ljudski potencijal navode kao jedan od najbitnijih faktora.
Razne mere za pospešivanje investicija - Postoji ogromni dijapazon mogućnosti kako država pospešuje privatni biznis. Od startap kredita, preko oslobađanja od poreza do direktne pomoći velikim investitorima. Ovde bih naglasio da, za razliku od naše države koja to radi na štetu domaćih investitora i poreskih obveznika time što na to pare troši iz državne kase, u Irskoj se najčešće investitori oslobađaju poreza. Naravno da postoje i situacije kada država direktno daje pare iz državne kase, ali ih daje onima kojima je najpotrebnija a to su mali preduzetnivi i investitori, a ne velike firme (kao što su naši uradili sa Fiat-om).
Ako se sećate, jedna od prvih stvari koje je Zoran Đinđić uradio kada je došao na premijersko mesto je bila poseta Irskoj i pitanje "Kako da Srbija uradi isto što i Irska?". Pitanje je još uvek validno, od Irske možemo mnogo da naučimo, hajde da to i uradimo.
