8.10.08

Tradicija kafenisanja

Kafići su kod nas nekako simboli urbane kulture, oponenti birtija i kafana. Kafenisanje, novine, društvo. Prvi kafić u Beogradu je otvoren 1979. ako se dobro sećam (Zlatni papagaj). Prvi kafić u tadašnjoj Jugoslaviji je otvoren par godina pre toga, u Mostaru. Kažu da je bio toliko čudo da je dolazila i beogradska televizija da ga snimi i napravi prilog. A juče sam, u sjajnom BBC-jevom dokumentarcu o Parizu, video podatak da je najstari kafić u Parizu Procope, otvoren 1686.

I posle se čudimo kako na Exit, koji važi za jedan od najboljih festivala u Evropi dođe 150k ljudi, a u Guču ode 600k.

4 коментара:

Тања је рекао...

ne kapiram gde je analogija...?

dj.dule је рекао...

Hteo sam ilustrujem to da smo seljačka zemlja bez tradicije, a ponajmanje građanske. Krkanluci, pečenja, Cece, Dragane, birtije, prostakluci na sve strane...

stvor bre ! је рекао...

како мислиш без традиције???
па колико траје гуча а колико егзит??? на гучу долазе французи а на егзит енглези...

и какве везе гурманлук (Krkanluci, pečenja) има са градом, селом и простаклуком...

мислим заиста...

Unknown је рекао...

dule...
kapiram te sta si hteo da kazes... i slazem se sa tobom...
e da su austrougari dosli do nisa umesto do beograda... mozda bismo i pokupili nesto od te zapadnoevropske kulture ..
e...
ponovo je otvoren JAZZ cafe ....
iako sam bio mladjano momce da bih se secao kako treba ali mene podseca malo na galeriju.... ali samo malo... :(

p.s. borko ovde...