Crna Gora je izglasala sebi nezavisnost. Prvo bih voleo da im čestitam, ljudi su rekli šta hoće, odlučili lepo na referendumu i nadam se da će to lepo i sprovesti u delo. Sve im najbolje želim, da dobro žive i da se što pre vidimo u EU.
A dobili smo je i mi. Hteli to ili ne, sada samo samo svoji. Imamo svoju nacionalnu državu i sada sa njom treba nešto uraditi. Nadam se da ćemo imati pameti da najzad nešto uradimo sa sobom. Poražavajuće mi je to što se još niko nije zapitao "U čemu mi grešimo kada ni naša braća ne žele da žive sa nama?". A potpuno ih razumem, ni ja ne živim u svojoj zemlji. Nešto ne vidim da se iko od aktuelnih političara potresao zbog toga, ili nedaj bože ponudio svoju ostavku zbog katastrofalno vođene politike. Šta još treba da se desi sa nama pa da se nazad okanemo budalaština, okrenemo sebi i stvarno krenemo ka Evropi? Zar nismo u proteklom periodu probali sve drugo i videli da ne ide? Ili ćemo svi zajedno i dalje živeti u virtuelnom svetu koji je kompletno van prostora i vremena?
Mada to možda ne izgleda tako, mislim da smo trenutno u fenomenalnoj poziciji da napravimo pravi zaokret i stvarno učinimo svoj život boljim. Šansa je istorijska, samo je treba iskoristiti na pravi način. Ja se iskreno nadam da će biti tako i da ću uskoro moći da živim u modernoj evropskoj Srbiji.
Нема коментара:
Постави коментар