U Irsku sam se doselio pre godinu ipo dana. U međuvremenu se svašta nešto dešavalo, pa i nisam baš mnogo pisao. Mislim da bih trebao da malo vremena prvo posvetim samoj Irskoj.
Prvo pitanje je zašto sam se doselio ovde uopšte. Posle 1.5 godina na Gibraltaru nam je dosadilo da moja devojka ne radi. Problem tamo je bio u radnoj dozvoli, pošto ona nije iz EU kao i ja, treba joj radna dozvola. Firme nisu baš bile voljne da je sređuju tako smo bili primorani da se selimo. Izbor zemalja u koje ćemo da se preselimo smo suzili na nekoliko koje imaju mogućnost da, ako ja dobijem radnu dozvolu i moj partner radi. Irska ima jedan od najboljih "green card" programa u svetu po mom mišljenju. Ukratko, onaj ko ima radnu dozvolu može da radi, u prvih godinu dana ne bi trebalo da menja poslodavca, u drugoj godini može da menja poslodavca uz potrebu za izdavanjem nove zelene karte, posle 2 godine stiče pravo na permanent resident status, čime praktično dobija boravišnu vizu i nema više ograničenja po pitanju posla. Sve to vreme partner može da radi, radna dozvola (spousal work permit) je potrebna ali njeno izdavanje nije uslovljeno već je stvar procedure sa državom (koja doduše ume da potraje). Više detalja ovde i ovde. Upozorenje, Irska ima i "work permit" program koji nema tako dobre uslove kao "green card". Ako ste u pregovorima za posao ovde, dobro se obavestite o oba mehanizma pre nego što bilo šta uradite.
Posle ovoliko vremena provedenog ovde i dalje sam zapanjen otvorenošću i gostoljubivošću Iraca. Svi ljudi sa naših prostora koji žive u iluziji da smo mi na Balkanu topli i gostoljubivi narodi treba da dođu ovde na par dana da nauče šta znači biti prijateljski nastrojen ka strancima.
Kada ne pada kiša, Irska je po mom skromnom mišljenju jedna od najlepših zemalja na svetu. Zelenilo na sve strane, pitomo i mirno, ovčice koje pasu, prava idila. Sa druge strane, vreme u Irskoj lepo opisuje njihova izreka da su dva najlepša dana u godini dan svetog Patrika i leto. Generalno, iako je vreme podnošljivo loše, ipak je loše. Ne pada kiša non stop, ali pada dovoljno često da je iritantno.
Na prvi pogled Irska izgleda prilično rustično i ruralno, tako da prvi susret sa njom može da zavara. Glavni grad Dablin ne izgleda ništa glamurozno, nije nešto preterano nov niti napadan. Mislim da je on takav odlična slika Iraca i njihovog pitomog mentalita. Kao što rekoh, ne dozvolite da vas to zavara, Irska se po mnogo različitih istraživanja (HDI, GDP, kvalitet života...) nalazi u svetskom vrhu. Uvek je u prvih 20, a vrlo često u prvih 10. Život je prilično kvalitetan, posla ima, plate su dobre, socijalna zaštita dobra. To ima i svoju relativno lošu stranu, porezi i troškovi života su visoki.
Kombinacija niskih korporativnih poreza, lakoće dobijanja radnih dozvola za strance, obilja visokoobrazovane radne snage i dobrog geografskog položaja između EU i USA je dovela do toga da je Irska što se zaposlenja tiče prava mala evropska Silicijumska dolina. Sve bitne svetske firme imaju glavna evropska predstavništva ili u najmanju ruku bitne razvojne centre ovde. Država ozbiljno forsira investicije u startape, tako da svakakvog posla ima. Ako želite dobar IT posao, defitinivno ga ovde treba tražiti.
Sama država je dobro organizovana. Spomenuću samo meni fascinantan primer da šalteri ne postoje. Komunikacija sa državom se odvija ili preko web-a ili poštom koja je besplatna. I to funkcioniše, šalter sam video 2 puta bukvalno, kada sam vadio ekvivalent lične karte i kada sam se prijavljivao za ekvivalent matičnog broja. Naravno, nije sve tako idilčno, država ko država ume da bude spora, gore spomenutu radnu dozvolu za moju devojku smo čekali skoro 3 meseca. Ali sve funkcioniše, nema problema, svi su tu da reše probem i jako su pristojni.
Ako ste gurman i volite dobru hranu, Irska nije mesto za to. Irska je tradicionalno jako siromašna zemlja, oni su svoj procvat doživeli u poslednjih 30ak godina (što je za primer) i prilično je izolovana, tako da nisu mogli da razviju dobru kuhinju. Ali ako volite da cirkate, ovo je pravo mesto. Sjajan viski, sjajno pivo i pabovi kao centri socijalnog života su bogom dani za lešenje od alkohola po ovakvom vremenu. Garantujem da će svaki odlazak u bilo koji pab da bude jako zabavan, kao što rekoh, jako su prijateljski narod. Dodaću i da imaju izuzetno dobar smisao za humor, dosta sličan našem. Dobar provod je garantovan ako ih razumete. Njihov izgovor engleskog može da bude jako tvrd, ja se i dalje mučim da ih razumem.
(nastavak sledi...)
Prvo pitanje je zašto sam se doselio ovde uopšte. Posle 1.5 godina na Gibraltaru nam je dosadilo da moja devojka ne radi. Problem tamo je bio u radnoj dozvoli, pošto ona nije iz EU kao i ja, treba joj radna dozvola. Firme nisu baš bile voljne da je sređuju tako smo bili primorani da se selimo. Izbor zemalja u koje ćemo da se preselimo smo suzili na nekoliko koje imaju mogućnost da, ako ja dobijem radnu dozvolu i moj partner radi. Irska ima jedan od najboljih "green card" programa u svetu po mom mišljenju. Ukratko, onaj ko ima radnu dozvolu može da radi, u prvih godinu dana ne bi trebalo da menja poslodavca, u drugoj godini može da menja poslodavca uz potrebu za izdavanjem nove zelene karte, posle 2 godine stiče pravo na permanent resident status, čime praktično dobija boravišnu vizu i nema više ograničenja po pitanju posla. Sve to vreme partner može da radi, radna dozvola (spousal work permit) je potrebna ali njeno izdavanje nije uslovljeno već je stvar procedure sa državom (koja doduše ume da potraje). Više detalja ovde i ovde. Upozorenje, Irska ima i "work permit" program koji nema tako dobre uslove kao "green card". Ako ste u pregovorima za posao ovde, dobro se obavestite o oba mehanizma pre nego što bilo šta uradite.
Posle ovoliko vremena provedenog ovde i dalje sam zapanjen otvorenošću i gostoljubivošću Iraca. Svi ljudi sa naših prostora koji žive u iluziji da smo mi na Balkanu topli i gostoljubivi narodi treba da dođu ovde na par dana da nauče šta znači biti prijateljski nastrojen ka strancima.
Kada ne pada kiša, Irska je po mom skromnom mišljenju jedna od najlepših zemalja na svetu. Zelenilo na sve strane, pitomo i mirno, ovčice koje pasu, prava idila. Sa druge strane, vreme u Irskoj lepo opisuje njihova izreka da su dva najlepša dana u godini dan svetog Patrika i leto. Generalno, iako je vreme podnošljivo loše, ipak je loše. Ne pada kiša non stop, ali pada dovoljno često da je iritantno.
Na prvi pogled Irska izgleda prilično rustično i ruralno, tako da prvi susret sa njom može da zavara. Glavni grad Dablin ne izgleda ništa glamurozno, nije nešto preterano nov niti napadan. Mislim da je on takav odlična slika Iraca i njihovog pitomog mentalita. Kao što rekoh, ne dozvolite da vas to zavara, Irska se po mnogo različitih istraživanja (HDI, GDP, kvalitet života...) nalazi u svetskom vrhu. Uvek je u prvih 20, a vrlo često u prvih 10. Život je prilično kvalitetan, posla ima, plate su dobre, socijalna zaštita dobra. To ima i svoju relativno lošu stranu, porezi i troškovi života su visoki.
Kombinacija niskih korporativnih poreza, lakoće dobijanja radnih dozvola za strance, obilja visokoobrazovane radne snage i dobrog geografskog položaja između EU i USA je dovela do toga da je Irska što se zaposlenja tiče prava mala evropska Silicijumska dolina. Sve bitne svetske firme imaju glavna evropska predstavništva ili u najmanju ruku bitne razvojne centre ovde. Država ozbiljno forsira investicije u startape, tako da svakakvog posla ima. Ako želite dobar IT posao, defitinivno ga ovde treba tražiti.
Sama država je dobro organizovana. Spomenuću samo meni fascinantan primer da šalteri ne postoje. Komunikacija sa državom se odvija ili preko web-a ili poštom koja je besplatna. I to funkcioniše, šalter sam video 2 puta bukvalno, kada sam vadio ekvivalent lične karte i kada sam se prijavljivao za ekvivalent matičnog broja. Naravno, nije sve tako idilčno, država ko država ume da bude spora, gore spomenutu radnu dozvolu za moju devojku smo čekali skoro 3 meseca. Ali sve funkcioniše, nema problema, svi su tu da reše probem i jako su pristojni.
Ako ste gurman i volite dobru hranu, Irska nije mesto za to. Irska je tradicionalno jako siromašna zemlja, oni su svoj procvat doživeli u poslednjih 30ak godina (što je za primer) i prilično je izolovana, tako da nisu mogli da razviju dobru kuhinju. Ali ako volite da cirkate, ovo je pravo mesto. Sjajan viski, sjajno pivo i pabovi kao centri socijalnog života su bogom dani za lešenje od alkohola po ovakvom vremenu. Garantujem da će svaki odlazak u bilo koji pab da bude jako zabavan, kao što rekoh, jako su prijateljski narod. Dodaću i da imaju izuzetno dobar smisao za humor, dosta sličan našem. Dobar provod je garantovan ako ih razumete. Njihov izgovor engleskog može da bude jako tvrd, ja se i dalje mučim da ih razumem.
(nastavak sledi...)
