Oglasi za posao, dve pozicije

MotionDSP designs software that dramatically improves video from a range of sources, including mobile phones, digital cameras, and security cameras.
The company offers its multi-frame video enhancement in software products for video forensics, and a scalable web service for carriers and social networking sites which can process tens of thousands of user-generated videos per day.

Position 1: PHP Developer

Main tasks
Development of web applications
Work closely with other team members and design team

Requirements
0 to 5 years of professional experience
Knowledge of PHP, HTML, CSS, JavaScript, MySQL
Knowledge of Flash, Action Script (3.0), MXML (Flex) is a plus
Ability to develop software based on the description of business logic
Ability to manage time and deadlines efficiently
Fluent in English

Position 2: Software Developer: C#, .NET, C++

Main Tasks

Developing Windows forms based desktop application in C# (.NET platform)
Maintaining existing software product and implementing new features

Requirements

Professional experience in C# and .NET platform software development
C++ experience is a plus
Fluent in English

Offer

Very good compensation package
Full Time employment
Work in experienced and friendly team
Chance to participate in development of new software technologies

Please send your CV to mdspjobs@motiondsp.com
You are welcome to contact us directly on 018 / 202 006
You can see more information about the company at www.motiondsp.com

Nest cafe

Moj omiljeni kafić u mom gradu je Nest cafe. Pročitajte odličan tekst o njemu, malo je niže na strani, sa naslovom "Utočište urbanog"

Ingliš, nego šta

Potpuno sam fasciniran nepismenošću i neobaveštenošću dva medija koje inače jako cenim.

Na site-u Ekonomist magazina sam naleteo na vest "Kockarska sprega vredna 18,8 milijardi dolara". Vest je očigledno jako nespretan prevod vesti o spajanju kompanija Activision i Blizzard čime se pravi najveća svetska komapnija koja će praviti igre. Neko je verovatno "gaming" preveo kao kockanje, mada se u tekstu nigde ne spominje nikakvo kockanje. U istom tekstu može se pročitati i "...a devet miliona ljudi već je mesečno pretplaćeno na njegov omiljeni program igara".

A B92 me je tek oborio sa nogu svojim naslovom "Predstavništvo Kseroksa u Srbiji". U pitanju je kompanija Xerox, odnosno Ziroks [zeer-oks] kako se to pravilno izgovara.

Ovo me podseća na socijalizam, neobaveštenost i prevode tipa "magnetne livade" (magnetic fields). Ne, ovo nije zajebancija, desilo se mom ćaletu da mu je prevodioc tako preveo termin.

Here Comes Another Bubble - The Richter Scales

Novosti u zadnje vreme

Jako sam zauzet u zadnje vreme, tako da ne stižem da mnogo pišem po blogu. Dobro sam, živ i zdrav. Posao ide super, zadovoljan sam. Izašli novi Partibrejkersi. Eto, to su glavne novosti...

Šta sa Kosovom ?

Kosovski problem je ovih dana aktuelizovan do maksimuma. U celoj ujudurmi čujem retko koji trezveni razumni glas. Sale je napisao tekst koji je redak razumni glas, sa kojim se apsolutno slažem, moja iskrena preporuka.

Dušanovo

Kreacionizam

Uhvatio sam pre neki dan, na nekakvoj lokalnoj televiziji lika koji priča o kreacionizmu. Jedan od "najjačih" argumenata koje je potegao je tvrdnja da je nekakav naučnik ustanovio da su sve stene na zemlji nastale u istom danu, procenio starost nekakvom metodom valjda. To je, kako kaže on, glavni dokaz da je cela zemlja u stvari stvorena u istom danu.

Razmišljam nešto, recimo da postoji bog, svemoguć je, raspolaže beskolačno velikom količinom znanja, resursa i moći i to mu dozvoljava da pravi planete. Zemlja i sve oko nje je jako kompleksno, moderna nauka još nije objasnila mnogo stvari. Ako je toliko svemoguć i uspeo je, ipak, da sve to napravi, čudi me da se nije setio da napravi i stenje koje će ljudima izgledati starije nego što jeste, to je bar trivijalno u odnosu na sve ostalo.

Šta jesti u Nišu ?

Mnogima kojima su Niš i jug Srbije simbol roštilja i kafana ovo pitanje deluje čudno. Tačno je, ovde može dobro i relativno jeftino da se jede (da ne kažem ždere) po kafanama. Međutim šta da radi neko ko radi, nema vremena da sprema i svaki dan jede napolju.

Da krenemo od doručka. Doručak mogu da kupim na putu za posao na koji idem autom. Na sve strane su kojekakve pekare, od kojih su neke solidnog kvaliteta. Međutim, ne mogu baš svaki dan da jedem neka peciva za doručak. Mesta gde može da se kupi nešto što nije pecivo ima malo, nepristupačna su za nekog ko se vozi autom. Ponekad svratim u McDonald's, ali kartonski miris/ukus njihove hrane me žestoko odbijaju.

Ručak. Ručak obično naručujem, pošto nemam baš vremena da izlazim po njega Ovde je situacija malo bolja. Postoji nekoliko restorana koji isporučuju hranu. E sad, ono što je problem, svima njima je vizija da je pica jedina hrana koja se isporučuje, pa naručiti nešto što nije pice prelazi u avanturu. Imao sam neki dan jako čudnu konverzaciju sa restoranom Mama. Naime, oni isporučuju sve što imaju na jelovniku. Pošto sam naručivao prvi put od njih, uredno su mi preporučili šta da uzmem, ja sam to naručio i zamolio ih da mi uz hranu donesu jelovnih, kako bih znao šta da naručim sledeći put, na šta sam bez problema dobio odgovor "Jelovnik nemamo". Kompletno zbunjen, pitao sam "A kako ja, koji naručujem telefonom da znam šta da naručim?" na šta su mi rekli "Naši kupci uglavnom znaju naš jelovnik". Pitam se da li ti kupci imaju kući kristalnu kuglu ili šta ?

OK, našao sam nekoliko restorana koji isporučuju hranu, ali je tu problem i kvalitet/ukus. Nisam baš mnogo probirljiv, ali kvantitet ne smatram pohvalnim. Nemam ništa protiv kada mi donesu ogromnu porciju, ali mi je žao da svaki dan bacam hranu. Takođe, izgleda da je još jedno bitno merilo kvaliteta količina masti i kalorija u jelu. Restoran La Strega isporučuje fine salate koje bi bile još bolje da polovina salate nisu šunka, majonez i ulje.

Vegetarijansku hranu, plodove mora, ribu i slične laganije stvari je jako teško naći, plodovi tora su i dalje glavna hrana. Nije da ne volim meso, ali mi se ne jede baš svaki dan. I tako ja svaki dan imam problem šta da jedem.

Auto oglas, vrh brate

Odličan auto, pogledajte obavezno pod "Dodatni komentari".

Aston Martin Lagonda

Jednom sam na auto putu u Dubaiu obišao auto koji je tako dobro dizajniran da je ostavio jako snažan utisak na mene. S obzirom da sam vozio auto putem, nisam uspeo da vidim oznaku, ali sam ga dobro upamtio. Listam juče Time-ovu listu 50 najlošijih automobila svih vremena (da, i Yugo je na njoj) i naletim na njega. O tome zašto je dospeo na listu malo kasnije.

U pitanju je Aston Martin Lagonda, auto koji se proizvodio između 1976. i 1989. godine. Spadao je u klasu luksuznih automobila i prodavao se za oko 220 ooo EUR. Napravljeno je samo 645 primeraka.

Auto me je zainteresovao pa sam malo čitao po netu o njemu. Za to vreme bio je potpuno futuristički dizajniran, kako eksterijer tako i enterijer. To je prvi auto u istoriji koji je imao ugrađen računar, LCD pokazivače i komande koje su reagovale na dodir. Otuda je i zaradio oznaku najlošijeg auta, kažu da se sva ta elektronika dosta kvarila. Kakogod bilo, kažu da je u to vreme auto bio ponos Britanije, nešto kao Konkord zbog svog naprednog dizajna. Verujem da je tako, i danas odlično izgleda.

Daljim kopanjem sam skontao da je auto dizajnirao William Towns, poznati britanski dizajner automobila. Ovaj, kao i njegovi drugi radovi pokazuju da je čovek bio dosta ispred svog vremena što se tiče dizajna. Zanimljiv je projekat Microdot iz 1976. godine, između ostalih, koji je očigledno bio inspiracija tvorcima Smart-a.

Našao sam nekoliko dobrih site-ova koji se bave Aston Martin Lagonda-om, pa preporučujem da ih pogledate, naročito zbog fotografija automobila, a obratite pažnju i na enterijer.

Channel 4 Gallery
Lagonda.net
Zoranova Lagonda (koja izgleda fenomenalno sa crnom bojom eksterijera, crnom komandnom tablom i belom kožom)

Krupa na Vrbasu - Jajce - Plivsko jezero

Juče smo išli u obilazak nekoliko mesta u Bosni i Hercegovini. Priroda je prelepa, sve što smo videli je fascinantno. Svima preporučujem da obiđu ovih nekoliko mesta, a mi smo uslikali i nekoliko fotki.

Krupa na Vrbasu



Reka Vrbas na putu za Jajce i Mrkonjić Grad


Slapovi reke Plive u Jajcu (koje inače ima jako interesantnu istoriju mnogo dužu od nama znane komunističke)



Mlinčići na Plivskom jezeru



Plivsko jezero (koje je jako lepo, ali smo bili premoreni pa ga nismo mnogo slikali, imamo samo ovu sliku iz restorana na kojoj dominiram ja)

Doktrina šoka

Alfonso Cuarón, autor filma "Children of Men" i Naomi Klein, autor knjige "No Logo" napravili su kratki film za knjigu Naomi Klein "The Shock Doctrine: The Rise of Disaster Capitalism". Pogledajte ga, stvarno je šokantan.

Audi RS 6 Avant

Na sajmu automobila u Frankfurtu predstavljen je Audi RS 6 Avant, trenutno oličenje svih mojih automobilskih snova. Više detalja kao i fotografija pogledajte ovde, a ja ću samo da izdvojim da auto sa slike raspolaže sa 580 konjskih snaga, ima (moj omiljeni) pogon na sva 4 točka, do 100 km/h stiže za 4.6 sekundi i boga pitaj koliko može da maksimalno postigne, pošto je maksimalna brzina ograničena na 250 km/h elektronski. "The Audi RS 6 redefines the term "high performance" in the business class. "

Najveći svetski superkompjuter je aktiviran

I sigurno nije ono što ste očekivali. Naime, najbrži svetski superkompjuter je aktiviran pre nekog vremena. Sastoji se od 1 do 10 miliona CPUa (zavisno od toga kojoj proceni verujete), Storm botnet bez problema tuče trenutno prvoplasirani BlueGene/L, koji jedva da ima 128k CPUa. Ako verujemo istraživanju o tipičnoj mašini, ona ima 2.3-3.3 GHz single core CPU i oko 1 GB rama. To znači da Storm klaster raspolaže sa 1-10 M 2.8 GHz P4 procesora sa 1-10 petabajta RAMa (BlueGene ima 32 terabajta). Storm klaster raspolaže većom količinom hardverskih resursa nego prvih 10 superkompjutera izlistanih na Top 500 listi.

BlueGene/L: 128K CPUs, 32TB
Jaguar: 22K CPUs, 46TB
Red Storm: 26K CPUs, 40TB
BGW: 40K CPUs, 10TB
New York Blue: 37K CPUs, 18TB
ASC Purple: 12K CPUs, 49TB
eServer Blue Gene: ?
Abe: 10K CPUs, 10TB
MareNostrum: 10K CPUs, 20GB
HLRB-II: 10K CPUs, 39GB

Ovo je verovatno prvi put u istoriji da top 10 superkompjuter ne kontroliše neka vlada ili megakorporacija, već kriminalci. Ostaje pitanje, šta rade se njime ?

[Izvor]

Dodao bih živele windoze :)

30. godišnjica panka

1977. godina se računa kao godina kada je nastao pank, pa ove godine slavi 30 godišnjicu. Time magazin je priredio sjajan foto esej na tu temu.

Uptime

Ne mogu da se ne pohvalim

Jedan od servera

[billing@mail ~]$ uname -a
Linux xxxxxxxxxxxx 2.6.9-42.0.3.ELsmp #1 SMP Mon Sep 25 17:24:31 EDT 2006 x86_64 x86_64 x86_64 GNU/Linux
[billing@mail ~]$ uptime
12:50:42 up 278 days, 1:22, 3 users, load average: 0.28, 0.17, 0.11

Moj laptop

ma1:~ djdule$ uname -a
Darwin ma1.local 8.10.1 Darwin Kernel Version 8.10.1: Wed May 23 16:33:00 PDT 2007; root:xnu-792.22.5~1/RELEASE_I386 i386 i386
ma1:~ djdule$ uptime
13:51 up 9 days, 23:25, 5 users, load averages: 0.22 0.30 0.24

TV

Otkad sam iznajmio prvi stan (a to je bogami bilo pre 9 godina) izbegavao sam da imam TV i gledam televiziju. Posle godina takvog života preselio sam se u stan u kome sada živim, koji ima dnevnu sobu uređenu po svim standardima našeg življenja, što znači da je u dnevnoj sobi TV koji ima kablovsku televiziju. Moram da priznam da sam bio oduševljen time i odlučio da posvetim malo vremena gledanju televizije i kapiram da je to jedno totalno promašeno iskustvo iz više razloga.

Prvo, navikao sam da stvari gledam kad hoću i kako hoću. Godinama sam sa neta dovlačio sve što me je zanimalo (filmove, serije, dokumentarce..) i gledao ih kad poželim i gde poželim (koristio sam laptop ili PDA za to). To što moram da se montiram u dnevnu sobu i nije toliki problem, ali što moram da pazim kada šta počinje da bih odgledao jeste. Prosta logika mi govori da uređaj koji meni za nešto služi treba da se prilagodi meni, a ne da se ja prilagođavam njemu.

Druga stvar koja mi jako smeta su reklame. Ja potpuno razumem da komercijalne televizije moraju da žive od reklama. A ja i volim reklame, naročito ako su dobre. Ali ako gledam televiziju neko vreme ne mogu da izbegnem gomilu potpuno mentalno zaostalih reklama za kojekakve hemikalije koje se koriste u kući. A još kad počnu da skakuću jedna za drugom, izlude me.

I najzad generalno je kvalitet programa jako nizak, jako je teško naći emisiju koja je interesantna. Doduše, moram da priznam da je serija Grey's Anatomy za mene prijatno iznenađenje.

TV će sa dolaskom brzog Interneta do svih definitivno da bude sahranjena. Nažalost, to će malo potrajati

Zašto /dev/tty ?

Da li vas je ikada zanimalo zašto se terminalski uređaji na Linux/Unix sistemima zovu tty ? 60ih godina, kada su računari počeli da se ozbiljnije razvijaju nije bilo terminala u obliku kakvih ih danas znamo, pa su za komunikaciju sa računarima korišćeni teleprinteri. Najpoznatija firma koja je proizvodila teleprintere bila je Teletype, a najčešće korišćen model za terminalske namene bio je Teletype ASR 33 (na slici). Od imena firme nastala je skraćenica TTY, pa otud i ime konzolnog uređaja.

MareNostrum, najlepši superkompjuter

Barcelona Supercomputing Center iz Španije poseduje 9. najbrži superkompjuter na svetu, a najbrži u Evropi, po Top 500 listi. Međutim, ono što mnogo više pleni pažnju je to kako sama instalacija izgleda. Naime, računar je smešten u Torre Girona kapelu, a spoj izgleda prelepo.




Zainteresovani više detalja o samom superkompjuteru i više slika (uključujući i slike kapele, montiranja i instalacija) mogu da nađu na MareNostrum strani.

Radni prostor

Markov post me je naterao da uslikam svoj radni prostor i pošaljem to ovde. Nije da sam se mnogo trudio oko uređivanja, došao je takav sa stanom. Slika ide u nastavku, a nekad je izgledao ovako.


Za radoznale, koristim sledeći hardware:

-Apple Mac Book Pro 17" (Core 2 Duo, 2 GB Ram, 120 GB disk)
-Miš Philippe Starck for Microsoft (koji je btw. težak krš, samo lepo izgleda, jako je nekvalitetno napravljen)
-Nokia N800
-Harman Kardon Sound Sticks II

Zastupljenost Interneta kod nas i okruženju

Procenat populacije koji je online:

Slovenija 55.5%
Grčka 33.5%
Hrvatska 32.9%
Mađarska 30.4%
Bugarska 28.7 %
Rumunija 23.4 %
Makedonija 19.1 %
Crna Gora 17.6%
Bosna i Hercegovina 17.3 %
Srbija 13.9 %
Albanija 6.1%

[izvor Business 2.0, via Svakodnevica]

Kulturkantine - Electronic Lounge Session

Naleteo sam ovih dana na odličnu kompilaciju elektronske muzike "Kulturkantine-Electronic Lounge Session". Kako vidim na Amazonu, izdata je za Special M. etiketu čiji WWW site nisam uspeo da pronađem, iako posluje pod Sony BMG. Bilo kako bilo, dobra kompilacija, preporučujem...

(Lel) E Kupovina u Bosni

Pošto koristim dnevna sočiva, potrošio sam svoju kompletnu zalihu. S obzirom da su kod nas preskupa (o tome ću kasnije) odlučio sam se da naručim malo više to ga sa Interneta. Poručio sam 10 kutija (različita dioptrija za svako oko, kutija ima 30 komada, hence to je dovoljno za 5 meseci). Platio kreditnom karticom, poslato i stiglo u poštu, gde treba da se carini i tu kreće veselje. Pošto nisu bili sigurni šta je u kutiji, zvali su da provere šta je. Razgovor teče otprilike ovako:

Carinik: Šta je u kutiji ?
Ja: Kontaktna sočiva za dnevnu upotrebu, 10 kutija
Carinik: Na fakturi koja je poslata ne piše valuta
Ja: Da, ali firma je iz USA, vidite odakle je poslato i ko je izdao fakturu
Carinik: Ne, ne znam ja to
Ja: Ok, doneću izvod iz banke gde se vidi ta transakcija i piše koja je valuta
Carinik: OK, to može da prođe

[nadao sam se da je tu kraj, ali onda počinje veselje]

Carinik: I da znaš to tako ne može, trebao si da dođeš prvo kod nas da pitaš za proceduru.
Ja: (kompletno zbunjeno) Da pitam za kakvu proceduru ?
Carinik: Pa proceduru kako to da kupiš, ne može to tek tako. Treba ti odobrenje ministarstva zdravlja i još neki papiri, pa si ti trebao da dođeš kod nas i pitaš nas kako to da uradiš i tražiš dozvolu.
Ja: (već kompletno zbunjen, kao da kupujem nuklearnu elektranu a ne sočiva za oči) OK, i šta ja sad da radim?
Carinik: Ne znam
Ja: OK, tako je kako je, šta vi hoćete da ja uradim da bih mogao da dođem kod vas i preuzmem ta sočiva koja su mi neophodna jer ne vidim dobro bez njih? Recite šta treba i da to rešimo danas kad dođem.
Carinik: Ne znam, stvarno, ali si nas prvo trebao da pitaš.
Ja: Gospodine, tako je kako je, sočiva su stigla, ja ću učiniti šta god mi kažete da ih podignem pošto su mi neophodna, samo mi recite šta da spremim. Ja ću to da spremim, dođem kod vas, platim šta treba, rešimo problem i ja pokupim sočiva. Ja vas samo molim da mi kažete tačno šta mi treba da bi mogli da to rešimo u jednom mom dolasku pošto nemam baš puno vremena.
Carinik: Momak, ne možeš tako da postavljaš uslove, nego da dođeš kod nas da ti mi objasnimo.

Tu sam već poludeo od tog idiotskog stava i rekao da ću doći. U međuvremenu sam se raspitao kod špeditera i ministarstva i skontao da mi ne treba nikakva dozvola za takvu kupovinu, to što mi je tip rekao je budalaština.

Pribavio sam izvod iz banke, otišao danas i uzeo sočiva, valjda su i oni skontali da je to što su tražili od mene budalaština. Platio troškove i završio posao.

I sad ide drugi zanimljivi deo priče, kalkulacija. Kupio sam sočiva u USA, poslali su ih poštom i platio sam poštarinu. Ovde sam morao da platim carinu, carinsko evidentiranje, PDV, nekakav obrazac i administrativnu taksu (sve na posebnoj uplatnici, za koje su oni bili dovoljno ljubazni da ih popune sami) i ležarinu u pošti. Svi ti troškovi zajedno su me na 10 kutija sočiva iskoštavli 150 EUR manje nego da sam ta sočiva kupio ovde u radnji (ranije sam ih kupovao pa znam cene). I dalje mi je kompletno fascinantno kako su USA najjeftinija zemlja na svetu, a mi najskuplja.

"Efikasna" poreska uprava RS

Bila mi je potrebna nekakva informacija o porezima i odem ja na site Poreske uprave Republike Srpske jutros. Na prvoj strani sam naleteo odmah na ono što mi je trebalo:

"У циљу бржег контакта и боље едукације пореских обвезника, Пореска управа је инсталирала систем говорне поште, који можете користити ако имате телефонски апарат са тонским бирањем. Број телефона је (051) 345 080. Путем овог сервиса сви порески обвезници могу добити одговоре на тражена питања из области пореза."

Ja oduševljen pozovem taj broj i odmah mi dodele nekakav kod i lozinku što me je zbunilo. OK, provozam se ja dalje kroz menije i dođem do mesta da kažem svoje pitanje. Lepo ja kažem svoje pitanje, mašina snimi i uredno mi kaže da pozovem na isti broj za 4 (da, za četiri dana) i preslušam odgovor na moje pitanje. Za to mi je trebao kod, da mogu da čujem svoj odgovor.

Zar jednostavan call centar sa operaterima koji odmah odgovaraju nije bio bolje rešenje ???

P.S. Otkrio sam na strani Kontak sledeće:

"Ако вам је потребан савјет, позовите нас на телефон број (051) 332-387, 332-388, 332-389, 332-360 и 332 355 или пошаљите e-mail на адресу kontakt@poreskaupravars.org"

Pozvao sam jedan od brojeva, javio mi se jako ljubazan čovek i sve mi fino objasnio. Malo mi je čudna organizacija svega, ali sam na kraju ipak dobio odgovor na svoje pitanje.

Gde je Dubai ?

Malo geografije: Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE, ili samo Emirati) su država bliskog istoka koja se nalazi na persijskom zalivu i čini je sedam emirata. Dubai, Abu Dabi, Adžman, Fudžeira, Ras Al Kaiman, Šarža i Um al-Kuein. UAE su, najjednostavnije rečeno, vrsta konfederacije, a Dubai grad država. Zašto ovo pišem ? Video sam juče u novinama da razne turističke agencije, uključujući i neke najpoznatije, reklamiraju letovanje u Dubaiju, koje uopšte nije tamo. Tamo stoji nešto tipa:

Dubai - Ras al Kaiman

a to se prodaje kao letovanje u Dubaiju. Ne, RAK je drugi emirat i od Dubaija je daleko nekih 100ak kilometara, možda i više. Nemojte da nasedate na ovakve prevare, ako mislite da idete u Dubai, onda insistirajte na tome da budete baš u Dubaiju.

Serije za ubijanje letnjih vrućina

Doduše, leto je na izmaku, ali nije loše spomenuti nekoliko dobrih serija koje možete da nabavite kod vašeg lokalnog dobavljača. Nixa je napravio dobar izbor najpoznatijih (od kojih ja gledam Lost, Heroes i Eureka), a ja bih dodao još par koje su mi se svidele:

Traveller

Serija prati događaje posle bombaškog napada u NY. Za terorizam su osuđena dva studenta, a njihov treći prijatelj, Will Traveller, potpuno nestaje sa lica zemlje posle događaja. Snimljeno je samo 8 epizoda, ali je odličan zapled i akcija.

Charlie Jade

Serija je snimana u Cape Town-u i prati događaje oko detektiva koji je zaglavljen u paralelnim univerzumima. Ko voli dobar cyberpunk biće prijatno iznenađen.

Servis donesi.com

Aktivno sam koristio servis donesi.com u Banja Luci već neko vreme i moram da priznam da sam jako zadovoljan time kako sam servis radi. Sve što je bilo u njihovom domenu su uspeli da odrade kako treba, da reše sve probleme i doživeo sam od njih par vrlo prijatnih iznenađenja. Sve u svemu, ljudi koji vode servis su maksimalno profesionalni u svom poslu.

Što se tiče same hrane (odmah da naglasim da je ovo nevezano za sam servis) ista je kao i svuda na ovim prostorima (bar što se tiče delivery servisa), ništa spektakularno, ali jestivo. Profesionalnost samih restorana varira, tako da se spremite na razne situacije.

U svakom slučaju, donesi.com preporučujem svima.

Moja omiljena teorija zavere

Masoni, iluminati, teorije zavere, vladari iz senke su mi ranije bili jedna od omiljenih tema za čitanje. Doduše, posle toliko pročitanih stvari, i dalje mislim da je tu mnogo više teorije nego same zavere. Ipak, ima jedan detalj koji me odavno muči. Jedna od tih zavereničkih priča kaže da je Josip Broz Tito pripadao masonskoj loži P2. Takođe, jedan od masonskih simbola je svevideće oko.Ne stoje li oba simbola na ovoj novčanici (oko i P2) ?

[evo i prednje strane novčanice]

Rolling Stones koncert u Beogradu

Odmah ću priznati da sam na koncert otišao neplanirano. Dugo sam razmišljao da li da odem, iako je to jedan od koncerata za koji kažu da ga moraš videti u životu ako voliš rokenrol. Anyway, splet okolnosti je ispao takav da sam ipak otišao i evo, već nekoliko dana sam pod jakim utiskom.

Prvo, celokupan koncert je prvoklasni šou. Bina, ozvučenje, nastup su bez premca. Organizacija je takođe bila odlična. I tačno je da je funkcionišu kao jedna velika korporacija, savršeno kao sat.

Ali ono što najviše pleni je da je ispod svega suvi rokenrol. I pored zarađenih stotina miliona ni malo se nisu iskomercijalizovali. I dalje imaju odličan kontakt sa publikom, Mik je naučio gomilu stvari na srpskom. Kit Ričards je sve vreme teturao pijan okolo. Desi im se ponekad da ispadnu. I iznad svega zrače fenomenalnom energijom.

Posle svega mogu samo da kažem da onaj ko nije otišao stvarno ne zna šta je propustio. Iako imaju puno godina, daleko su oni od staraca. Definitivno jedan od najvećih rok spektakla koje sam video.

ps. Ima par dobrih snimaka na YouTube

Sloboda kretanja, nedosanjani san

Kako B92 kaže, izdavanje novih ličnih karata se očekuje na jesen a pasoša marta sledeće godine. Ja bih ovom prilikom hteo da se zahvalim svima koji su dopustili da ja još uvek imam pasoš SR Jugoslavije koja se odavno raspala, koji su dopustili da me tretiraju kao pseto na aerodromima i zajebavaju sa pitanjem "A koja je ovo zemlja?", da moram danima da stojim u redu za vizu i za istu nosim gomile i gomile papira (bris iz dupeta mi još nisu tražili, srećom), smrzavam se u redovima da predam te papire, da me ubija sunce dok čekam da pokupim pasoš. Još se više zahvaljujem svima koji su mi izdavali vize u trajanju od 4 dana, uz obavezu da se prijavljujem kurti i murti da slučajno ne bih pobegao negde.

Nokia N800

Kao što sam ranije spominjao, nabavio sam Nokia N800 Internet tablu. Još je nisam dobio u ruke, trebalo bi da mi stigne za vikend, ali sam u međuvremenu obišao dosta WWW sajtova, da je spreman dočekam. Pa ako nekog interesuje, evo par interesantnih linkova:

• Zvanična prezentacija na Nokia sajtu
• Maemo.org - Debian bazirana Linux distribucija koja se vrti na njoj
• Internet Tabet Talk - forum posvećen ovom uređaju
• Već spominjani review sa ArsTechnica sajta

Napisaću još utisaka o uređaju kad ga isprobam, ali zasad mi deluje kao vrlo upotrebljiv uređaj za pristup Internetu (što mi je bio i glavni motiv nabavke) po kome beskrajno može da se prčka, pošto je baziran na Linux-u.

S obzirom da nisam našao mogućnost sinhronizacije sa Mac OS X aplikacijama (iCal i Address Book), možda ću se pozabaviti i time, ako imam vremena.

JMJ - Teo & Tea

Jean Michel Jarre je izdao novi album, Teo & Tea. Doduše, to više nije novost, pošto je album izašao krajem marta, ali eto, meni je nov, pošto sam to tek sad primetio. U svakom slučaju, album je jako dobar, vrlo moderno zvuči. Zarad novog albuma redizajniran je matični sajt autora i napravljen još jedan posvećen samo ovom albumu. Oba dizajna su odlična, treba ih pogledati i naravno saslušati album.

RHCP

Ko ne zna da su RHCP sinoć svirali u Inđiji verovatno je živeo u mraku neko vreme. Pošto sam i ja išao, da dam svoj komentar.

Mi smo došli iz Banja Luke. Usput nismo imali nikakav problem sa dolaskom do samog mesta dešavanja. Moram da priznam da me je organizacija tog dela impresionirala. O samoj svirci se dosta lome koplja po netu i blogovima, moj utisak je korektan. Nisu se pretrgli, mogli su duže da sviraju, ali ne mogu da išta zamerim ozvučenju, kvalitetu nastupa i bini.

E sad ide glavni sex. Koncert se završio i izašli smo napolje. Prvo, krenula je da pada neviđena kiša. Drugo, duvao je strašno hladan vetar, pa verujem da smo se svi smrzli opasno. Međutim, svi znaju da je najveći problem bio pronaći auto na poljani nespretno preuređenoj u parking. Nit osvetljena, nit označena, poljana je primila 18 000 auta, a ti bato nađi svoj u mraku po onom pljusku i metežu.

Samnom su na koncertu bile, pored ostalih, sestra i drugarica. Neki dobrodušni par se složio da ih odmah primi u auto i prebaci do Beograda kada sam ih zamolio. Ljudi voze crvenog golfa 2, pa bih im ja ovom prilikom zahvalio na tome.

Kada sam se sa ostatkom društva našao kod auta, iskusno smo se presvukli, uključili grejanje i legli da spavamo i sačekali da prođe gužva. Oko 4 smo krenuli kući i izvukli se bez problema.

Nažalost, posle svega, utisak je mlak. Očekivao sam da će ovaj koncert biti događaj koji će mi obeležiti ovo leto. Ne mogu da mi ništa zamerim, ali pozitivna nula nije ono što sam očekivao.

Novi gadget koji bih voleo da imam

Ovo je, nažalost, zasad samo dizajn, ali se nadam da će ga neko proizvesti. Sviđa mi se kako izgleda, a na njemu se vrti Linux. Više o uređaju ovde, a PDF sa specifikacijama je ovde.

Mac vs PC, poređenje cena

Jedan od jako čestih argumenata koje ljudi potežu kada me pitaju zašto koristim Mac, odnosno zašto ga oni ne koriste je pitanje cene. Navodno, skuplji je od ekvivalentnog PCa. Moj kratki odgovor je da nije tako, a evo i sjajnog teksta koji vrlo argumentovano pokazuje da ekvivalentni PC (od Dell-a, HP-a ili Sony-a) košta skuplje.

Bežični prenos energije

Bežičnim prenosima energije su se od Tesle naovamo bavili mnogi naučnici. Ako se dobro sećam, Tesla je imao i neke rezultate na tom polju, ali je sve dobro sakrio kada je ukapirao da će se pre ili kasnije neki idiot dosetiti da 1 GW uperi u jednu tačku. Pre nekoliko dana su istraživači sa MITa prikazali tehnologiju bežičnog prenosa energije i sa male udaljenosti uspeli da napajaju sijalicu od 60 W. Možda to ipak znači da od sad na put neću morati da nosim kablove (za koje sam btw. 100% siguran da imaju dušu, pošto se tako temeljito upetljaju kakogod ih ja stavio u torbu i lepo spakovao) kad krenem na put. Još jedan zanimljiv detalj je da je istraživanje objavio Marin Soljačić, inače Zagrebčanin. Čestitam !

Samorost 2

Nikada nisam bio ljubitelj point and click avantura, ali me je Samorost 2 oduševio. Relativno kratka, sjajno dizajnirana avantura, dobra da se ubije popodne.

Jezički problemi

Pored čudnih imena firmi koje sam navodio skoro, naletim često i na čudna imena radnih mesta. Posle mog omiljenog "razvijač" (što je valjda developer), danas sam naleteo na "voditelj prodaje", štagod to bilo.

U svemu ovome mnogo veći problem vidim u menadžmentu nego u lingvistici. Kako jedan moj prijatelj reče:
"U ovoj zemlji će biti potrebno puno vremena da rukovodioci postanu menadžeri, a menadžeri executives"

Open Coffee Club

Odavno mi se nešto nije svidelo kao Open Coffee Club. Ideja je krajnje jednostavna, stvoriti regularno mesto i vreme gde se okupljaju preduzimači i investitori u kompletno neformalnom okruženju, obično na kafi. Nema boljeg mesta za sinergiju dobre ideje i kapitala, i tako svi ljudi koji se bave računarima uživaju u dobroj kafi. Evo blog posta koji opisuje celu inicijativu. Vidim da su na spisku Ljubljana i Zagreb, a iskreno se nadam da će se u našem okruženju stvoriti još par takvih mesta koji će izroditi neki novi Google (ili bar Feedburner).

On the Edge of Blade Runner

Ovo je dokumentarni film o tome kako je nastao "Blade Runner". Za dokumentarac govore najbitniji ljudi koji su učestvovali u stvaranju filma. I naravno, tu je odgovor na večito pitanje, da li je Dekart replikant, na koje odgovara Ridley Scot.

9 mitova o poslu

Guy Kawasaki na svom blogu donosi nešto materjala od Penelope Trunk. Ceo tekst možete da pročitate ovde, a meni se najviše svideo ovaj deo:

"Job hopping is one of the best ways to maintain passion and personal growth in your caeers. "

Najzad neko ko razmišlja kao ja...

Nova vlada

Posle ključanja prošle nedelje i svega što se izdešavalo, izabrana je nova vlada. Moram da priznam da sam duboko razočaran i da sam priželjkivao nove izbore. Prvo, debelo sumnjam da vlada čiji su članovi prošle nedelje izmenili onoliko teških reči može dobro da funkcioniše. Ipak vlada mora da bude jedan tim koji jako dobro sarađuje. Drugo, strano mi je pameti da su ministri i dalje Velimir Ilić i Dragan Jočić, mislim da ne treba trošiti reči zašto. Ali najbolnija stvar je to što je neobavešteni, usporeni i autistični Vojislav Koštunica i dalje premijer. Njegova stranka je dobila jako malo glasova da bi on zaslužio to mesto. A još manje ga je zaslužio svojom prethodnom vladavinom. Da podsetim da njegova vlada nije uhapsila haške optuženike i da je prekinula svaku saradnju sa EU. Još jednom naglašavam, duboko sam razočaran što nije bilo novih izbora.

Wiliam Gibson - Pattern Recognition

Laguna je izdala prevod knjige "Prepoznavanje obrazaca". Knjiga je odličan triler, preporuka svakome da je pročita.

Idemo li sve dublje i dublje?

Kada sam nekoliko meseci pravio tagove za ovaj blog, odlučio sam da ne napravim tag politika i da dnevnu politiku nikada ne spomenem. Mislio sam da je vreme demokratije došlo i da nema potrebe da se još i ja, pored svih, bavim političkim temama. Na moju veliku žalost, politička svakodnevica me je demantovala na najgori mogući način.

U mom jučerašnjem postu sam spomenuo dramatičan pad akcija i lagano otkazivanje kontakata od strane evropske unije sa nama. Ali dve stvari koje sam juče pročitao u vestima su me podsetile na najveći mrak Miloševićeve vladavine.

Prva je da je Tomislav Nikolić najavio mogućnost uvođenja vanrednog stanja. To direktno znači blokiranje funkcije predsednika države, koji ne bi bio u mogućnosti da raspusti parlament. U toj klimi je moguće menjanje zakona, a on je posebno najavio menjanje zakona o vojsci. Strah me je od pomisli da je realno moguć pokušaj oružanog osvajanja Kosova.

Druga vest je da je ministar Jočić iz sastava Žandarmerije izdvojio Protivterorističku jedinicu i stavio je pod svoju direktnu kontrolu. Pripadnici te jedinice su i nekadašnji pripadnici JSOa.

I šta da mislim ? Umesto da se bavimo integracijom na Balkanu, integracijom u Evropu, biznisom i ekonomijom vraćamo se na iste stvari koje su se dešavale u vreme Miloševića. Ratovi, polulegalne Pretorijanske garde koje seju strah i smrt, pad ekonomije. Koja još normalna svetska država razmišlja o uvođenju vanrednog stanja? Sve ono za šta se građanska demokratska Srbija zalagala od 1988. naovamo u manjem ili većem broju, sve ono za šta je Zoran Đinđić dao svoj život, sve će biti bačeno niz vodu ako se nešto hitno ne promeni.

Srbija budućnosti ?

Bez uplitanja u političke opcije ili bilo šta drugo bih da konstatujem da su se u 2 dana koliko je Tomislav Nikolić predsednik skupštine desile dve bitne stvari:

-Poslednja dva dana akcije na berzi padaju neverovatno
-Evropa lagano prekida sve kontakte sa nama, što se ogleda u nepotpisivanju sporazuma o viznim olakšicama

Da li je to Srbija budućnosti, Srbija u kojoj želimo da živimo ? Dali ćemo se okrenuti Rusiji i Kini, kakav program ima Radikalna stranka, a podržava DSS ?

Nekako mi se čini da smo i geografski i mentalno mnogo bliže Evropskoj uniji nego Rusiji i Kini. Uz svo poštovanje za kinesko ekonomsko čudo i ruskog uspavanog medveda, ne bih voleo da Srbija tako izgleda. Mnogo bih više voleo da Beograd liči na Beč nego na Moskvu.

Stari Linux desktopi

Ovako je izgledao KDE 1.0 1998. godine. Ja sam još tada koristio Linux na svom desktopu i to je izgledalo baš ovako. Sećam se da je otprilike u to vreme Gnome bio negde pred izlazak, kompajlirao sam 0.92 verziju ako se dobro sećam. Za sve one kojima ova sličica budi lepe uspomene, evo još nekoliko slika različitih desktopa iz tog vremena.

Dan u životu kompanije

Korporativni blogovi su nešto što već dugo postoji po svetu, a u zadnje vreme se stidljivo pojavljuju i kod nas. Moj prijatelj je odlučio da pokrene malu konsultantsku kuću Gaia, a na blogu piše o tome kako to izgleda. Bukvalno, korak po korak, kako registrovati firmu, pa nadalje...

Zašto je teško naći dobrog radnika ?

U poslednje vreme je sve češća priča kod nas da je jako teško naći dobrog radnika. Moj post se odnosi na ICT branšu, ali pretpostavljam da je situacija slična i na drugim mestima. Mnogi se pitaju zašto je tako, međutim meni se čini da je odgovor prost. Postoje 2 načina da se neko školuje.

1. Regularno školovanje

Svi znamo u kakvom nam je stanju školstvo, blago rečeno očajnom. Katedre po fakultetima drže kojekakvi metuzalemi čije je znanje prestalo da bude aktuelno sa Titovom smrću. Studenti su pretrpani gradivom, pa je prosečno vreme studiranja mnogo duže od trajanja regularnih studija. Tehnologije koje se danas koriste (Linux, Windows, TCP/IP, C, C++, Java, Python, PHP...) ako neko i spomene, to uradi usput. Posle tolikog mrcvarenja ljudi nisu nizašta, a ne za ozbiljan IT posao. Naravno, čast časnim izuzecima i školama koje nisu ovakve, ali su one, na žalost, još uvek samo izuzeci koji potvrđuju pravilo.

2. Rad u nekoj firmi

Radom i iskustvom se može nadomestiti nedostatak regularnog školovanja. Međutim, problem je što treba doći do posla. Masa ljudi koje ja znam je samouko, a za tako nešto treba živaca, volje i novca. Na kraju oni dođu do posla i zaposle se, ali ono što je problem je što je u Srbiji realno jako malo ozbiljnih pozicija gde se u ICTu može napredovati u smislu sticanja novih znanja.

I onda imamo situaciju da je gomila ljudi sa diplomama koje ništa ne vrede, jer oni nemaju nikakvo znanje. Velike firme tipa IBM i Microsoft imaju resurse da takve ljude, ako su talentovani i znaju bar nešto teorije koja se uči na fakultetima zaposle i onda ih školuje neko vreme. Problem je što je masa firmi koje nude kod nas posao SMB. Jednostavno nemaju resursa da zapošljavaju i školuju zaposlene, treba im neko ko će odmah znati.

A oni koji već rade jesu oni koji znaju posao, ali oni su u velikom broju situacija već dobro etablirani na svojoj poziciji i ne žele da promene posao.

Što nas dovodi u situaciju da je jako teško naći dobrog zaposlenog, nažalost. Rešenje problema je kompleksno i uglavnom je na državi. Treba promeniti školski sistem i olakšati poslovanje za SMB prvenstveno i uraditi još puno drugih stvari. U sadašnjoj klimi, gde tehnička, ali još uvek aktuelna vlada insistira na tome da Velja Ilić i Jočić budu ministri, ne želi da pregovara sa EU o pridruženju a celokupna politička elita ne nalazi za shodno da formira vladu ni 3 meseca posle izbora meni ovo sve deluje kao želja pusta.

Bogatstvo srpskog jezika

Priča o bogatstvu srpskog jezika već neko vreme kruži Internetom, a pošto sam se slatko smejao neki dan, mislim da vredi da je spomenem i ovde. Priča o prošlom budućem vremenu (prošlo vreme u budućnosti) se može ilustrovati rečenicom:

"Jeb'o sam te kad te stignem"