Poslovanje u Irskoj

Ovih dana se u našoj javnosti sve više i više priča o malim firmama, što me posebno raduje. Akcenat je često na poboljšavanju klime za poslovanje i pojednostavljivanju uslova i propisa. S obzirom da sam nedavno prešao u nezavisne konsultante, a nameravam i da uskoro proširim posao, evo kako u praksi izgleda poslovanje u Irskoj.

Neophodan uslov za registraciju firme i rad u njoj je da imate Irsku radnu dozvolu. Naravno da možete da budete vlasnik deonica, ali da bi ste mogli da radite u njoj, potrebna vam je dozvola. Ako to posedujete, registracija firme se obavlja preko Interneta, u njihovom ekvivalentu našeg APR-a (sidenote: neko mi je jednom rekao da je naš APR ustvari napravljen po modelu irskog registra firmi) ili preko neke od agencija. Ja sam odabrao ključ u ruke rešenje preko agencije koje me je iskoštalo 280 EUR. Emailom i poštom sam poslao detalje i za oko nedelju dana sam nazad dobio sva dokumenta da je firma registrovana. Iza toga vam treba račun u banci i otvara se bez problema, sa registracionim dokumentima firme se pojavite u banci koju ste izabrali, popunite i potpišete nekoliko formulara i to je to. Voila, firma je sprema za rad.

Ono što je jako bitno je da firma koja ne radi nije opterećena nikakvim dadžbinama. Znači dokle god firma ne posluje, nikome niste dužni ni evro. Razna plaćanja počinju onda kada počnete da imate neki priliv na svoj račun, a i u tom slučaju postoje određeni rokovi kada ona dospevaju. Npr. kao nezavisni konsultant ja sam dužan da u sve fakture koje šaljem uračunam PDV. Takođe, kada isplaćujem zaradu, dužan sam da platim PAYE (pay as you earn) i PRSI. Iako sam isplatio platu, naplata i ovih obaveza dospeva kada i PDV, u suštini jednom u 3 meseca. Ovo kažem zato što je potpuno zgodno da vas država ne opterećuje time da ODMAH platite doprinose, što ostavlja dosta prostora u slučaju problematičnog protoka novca.

Ja sam se odlučio da mesečno plaćam računovodsvene usluge i svu papirologiju prepustim agenciji, što me košta oko 180 EUR mesečno. Postoje i jeftiniji paketi, s tim što onda deo posla radite sami ali me te opcije nisu interesovale. Sam radim samo najslađi deo posla, pripremanje faktura.

Kod nas se dosta priča o tome koliki su nameti na zaradu. Bez da ulazim u detalje, pošto ih i ne znam tačno (zna ih računovođa), meni u najgorem slučaju ostaje 55% od bruto novca koji fakturišem, bez PDV-a. Kažem u najgorem slučaju zato što postoje stvari koje možete da plaćate direktno sa računa firme i tako povećate efektivni deo koji vam ostaje, ali to je već druga priča.

Npr, dogovorio sam sa klijentom da cena mojih usluga košta 100 EUR.

Cena usluga: 100 EUR
Faktura klijentu, sa PDVom : 123 EUR
Dadžbine koje plaćam: 45 EUR + 23 EUR PDV
Ostaje mi neto: 55 EUR

Ovo je vrlo gruba kalkulacija koja vam može poslužiti za orjentaciju. Kalkulacija je malo drugačija kada isplaćujete plate zaposlenima.

Firma kao pravno lice ne znači mnogo ako nemate neki konkretan posao. Postoji mnogo načina kako možete da dobijete pomoć od raznih strana. Za početak, država nudi pomoć na mnogo različitih nivoa, počev od pristupa raznim skupim bazama podataka, preko obuke, do bespovratnih grantova i visokih investicija. Takođe, možete se pod komercijalnim uslovima zaduživati kod banaka, a i angel i venture kapital je dosta rasprostranjen. Sve ovo su priče za kasnije, za razvoj posla.

Toliko za početak od mene, pisaću još o ovoj temi ubuduće...

Zašto je PayPal bitan ?

U poslednje vreme se dosta čuju glasovi da treba dovesti PayPal u našu zemlju, a i pitanja sa druge strane zašto je taj PayPal baš toliko bitan. Pored trivijalnog razloga da bi to bankarske zakone naše zemlje dovelo u normalu i pojeftinilo slanje i prijem novca, postoje dva razloga koja nisu baš očigledna ljudima koji nisu iz IT branše, pa ih treba pojasniti.

Prvi je olakšano Internet poslovanje. U razvijenom svetu je najnormalnija stvar angažovati pojedinca za sitan poslić ili projekat. Takvi angažmani najčešće traju relativno kratko, ali ne retko se pretvaraju u dužu saradnju. U takvim slučajevima obema stranama, zato što im to najviše odgovara i najbrže je, plaćanje ide PayPal-om. To je ono poslovanje koje bi mnogim ljudima kod nas omogućilo da iz svoje radne sobe, koristeći samo računar prikačen na Internet rade posao za nekoga u belom svetu. Time što ne postoji način za PayPal plaćanje takvim ljudima je odsečena mogućnost za zaradu.

Ono što se često zaboravlja je da PayPal kao standardnu uslugu nudi zaštitu kupca. Kada kupac plati nešto koristeći PayPal ako uslugu koju je platio ne dobije za 45 dana, PayPal garantuje da će svoj novac dobiti nazad. Ova malo poznata stvar je u stvari fenomenalna garancija koja štiti kupca i omogućava mu da bez bojazni kupuje odaglegod, sve dok plaća PayPal-om. Potencijalni ponuđači usluga i robe iz Srbije bi ovime mogli bez problema da ponude svoje usluge svuda u svetu, bez bojazni da bi potencijalnog kupca odbilo to što dolazi iz male i poslovno neafirmisane zemlje.

Poruka državi, dozovite se pameti, uredite zakone, omogućite ljudima da rade.

Web kao katalizator razvoja

Ovih dana se puno priča o razvoju i stranim investicijama. Država pokušava raznoraznim subvencijama da privuče strani kapital. U najmanju ruku rečeno ovo je budalaština. Investitorima, i domaćim i stranim, te subvencije nisu prvo na pameti. Mnogo ih više interesuje koliko je zakon stabila, ima li korupcije (a ima je napretek), koliko je jednostavno poslovati, koliki su porezi i slično. Ove stvari su naročito bitne malim i srednjim firmama. Vlast je pokušavala da zamaže oči javnosti dovlačenjem za rukav nekoliko velikih imena, a pritom smo svi zaboravili da mala i srednja preduzeća čine 50-90% ekonomija razvijenih zemalja (zavisno od zemlje, podatak UN).

Napraviti jednostavno okruženje koje omogućuje brzo i efikasno poslovanje uopšte nije lako. Mislim da bi trebalo da nam se svima promeni paradigma. Umesto da tražimo pojednostavljenje poslovanja, treba da insistiramo da sve može da se završi preko web-a. Od registracije i otvaranja firme, preko plaćanja poreza i dadžbina do izdavanja svih mogućih dozvola. Ovakav pogleda bi imao višestruke dobre strane:

• Ukinula bi se korupcija. U sadašnjem okruženju, od šalterskog službenika nagore svi imaju moć da vas zajebavaju i očekuju da im se mune nešto u džep da bi odradili ono što je njihov posao. Ako stvari preselimo na web, ovakvi ljudi su eliminisani iz jednačine.
• Stvari bi se ubrzale. Sa pojednostavljivanjem koje bi nužno bilo potrebno da se sve prebaci na web došlo bi i ubrzanje dešavanja stvari
• Sve postaje transparentno. Web omogućava kompletnu transparentnost.

Ovim bi smo rešili mnogo problema koje sada imamo i sapliću nas, a najviše male i srednje firme. I ono što je najbitnije, to je moguće. Manje više sve zapadne zemlje tako funkcionišu, tako da nema opravdanja da tako ne bude i kod nas.

Postanite ekspert za nešto

(ili zašto su mi se na vrh one stvari popeli raznorazni mudrijaši)

Želite da postanete ekspert za nešto ? Ništa lakše i jeftinije u današnje povezano vreme.

1. Pročitajte Wikipedia tekst(ove) vezane za temu koja vas interesuje
2. Nabavite 3-5 knjiga iz te oblasti i pročitajte ih
3. Pronađite barem 2 bloga i barem 2 Twitter naloga koja se bave temom i pratite ih
4. Pronađite barem 2 žestoka kritičara koja kritikuju ono što vas interesuje

Voila. Ostaje da skupite hrabrost i za večerom sa prijateljima prospete novu količinu mudrosti. Ostaje samo problem kako da nadomestite nedostatak praktičnog iskustva. Ako se u društvu nađe neko ko ima praktičnog iskustva na zadatu temu, ostavite prosipanje mudrosti za neki drugi put i izvucite od njega maksimum. Onda njegova iskustva prepakujte u svoju mudrost.

Huge Media, prvi sertifikovani AdWords partner u Srbiji

Agencija Huge Media je postala prvi sertifikovani AdWords partner u Srbiji. Čestitam !

Sidenote: ovo je 500ti post na ovom blogu.

Ako je verovati magazinu Business Pundit, evo liste najvećih industrija na svetu:

1. Droga - više od 300 milijardi US$ godišnje. Samo marihuana je 142 milijarde godišnje.
2. Odbrambena industrija (naoružanje i sl.) - 1.14 triliona US$ potrošeno u 2007.
3. Prostitucija - 108 milijardi US$
4. Nafta - 2.5 trilona US$
5. Falš i piratski proizvodi (oprema, lekovi, auto delovi, garderoba, muzika, filmovi, softver)
6. Sport
7. Kocka
8. Bankarski sektor
9. Alkohol
10. Pornografija
11. Farmacetuski proizvodi
12. Industrija zabave
13. Trgovina ljudima (trafiking)

Moram da priznam da sam bio iznenađen, ništa IT, biomedicina, energetika. Sa druge strane, ovo potvrđuje moju staru izreku da su "kurve, kocka i alkohol biznisi koji ne mogu da propadnu".

E, to je izvoz

Those outside of Europe may be surprised to learn that Germany's exports are roughly equal to those of China ($1.2 trillion), even though Germany's population of 82 million is a mere 6% of China's 1.3 billion. Germany and China are the world's top exporters, while the U.S. trails as a distant third.  (iz teksta sa drugom temom)

Gibraltar Jobs Board

Gibraltar Jobs Board

(skoro) Svi poslovi na Gibraltaru...

Zašto ljudi lažu u komentarima samo da pokupe backlink ?

Nikad mi nije bilo jasno zašto ljudi lažu u komentarima, a pogotovu zašto ostavljaju glupe komentare, samo da bi pokupili backlink. Nije ništa strašno potpisati se.

Evo otkud mi to to. Jutros sam na jedan moj stari post o traženju posla zatekao sledeći komentar:

"Vrlo ispravno zapazanje osnovnih i najvecih gresaka drzave vezano za ovaj problem.
Evo ukoliko se neko usudi na tezak poduhvat trazenja kvalitetnog radnika, preporucio bi mu da poseti xyz. Ponuda mladih strucnjaka je velika a nemaju sta da rade :)
Jos jednom sjajan tekst."

Potpisan sa Ivana. I naravno da sam ga odmah obrisao. Očigledno je neko hteo da pokupi backlink i protiv toga nemam ništa, i ja to često radim. Ali em komentar potpuno nema veze sa tekstom, em je napisan u muškom rodu a potpisan ženskim imenom.

Da je napisao/la nešto tipa "Evo mi smo ti-i-ti i pokrenuli smo taj-i-taj sajt koji rešava ovakve probleme" ne verujem da bi iko imao išta protiv.

Šta je to novac poreskih obveznika ?

Vrlo često čitamo o tome šta je to novac poreskih obveznika i na šta se troši. A svi znamo da se troši na potpuno sumanute načine. Troši se na finansiranje ogromnog i neefikasnog državnog aparata, na siledžije koji u inostranstvu prebijaju tuđe građane, na neefikasnu zdravstvenu zaštitu i koješta drugo.

A jeste li se ikada zapitali čiji je to novac i otkud državi taj novac ? Sav taj novac se u državni budžet sliva sa raznih strana, od poreza, obaveza, akciza i slično. Pokušaću da na plastičnom primeru to ilustrujem.

Prosečna plata u Srbiji je reda veličine 350 EUR. Da bi vam poslodavac isplatio tih 350 EUR kao platu, potrebno je da na ime raznih obaveza za isplaćivanje plate državi isplati oko 65 % (ovo je samo orjentaciona cifra) te sume, što je oko 230 EUR. Mi imamo malo drugačiji sistem plaćanja poreza nego beli svet, ali ako bi smo to preveli na nemački sistem na primer, vi bi ste mogli da kažete ovako:
Moja plate je 580 EUR, od čega sam 230 EUR platio porez i ostalo mi je neto 350 EUR.

OK, platili smo porez i ostalo je 350 EUR plate. Recimo da da polovinu te plate potrošimo na kupovinu raznih stvari u maloprodaji (hrana, piće...). PDV je u našoj zemlji 18%, što znači da ćemo još oko 30 EUR potrošiti plaćajući PDV.

Ako saberemo te dve cifre, videćemo da prosečan građanin Srbije, grubo izračunato, ako mesečno zaradi 350 EUR neto, da državi 260 EUR minimum (nisam računao akcize i sve ostalo).

[Mala digresija, nisam poresko finansijski stručnjak i sigurno sam pogrešio u nekim procentima ali greške nisu velike. Poenta je u redu veličine novca]

Eto, sad znate koliko vas lično država mesečno košta i celokupna idiotska politika sa investicijama u JAT, subvencionisanim kreditima, velikim troškovima skupštine, lošim privatizacijama itd. Kada sledeći put pođete na ručak, dete vam potraži nove patike, poželite da odete na more ili zaštagod vam je novac potreban, razmislite o svemu ovome. 

Najgore bankarsko iskustvo koje sam doživeo

Već duže vreme imam račun u Credit Agricole (nekadašnjoj Meridian) banci. Toliko su bezobrazni da sam potpuno šokiran, u jako kratkom roku su me naterali da zatvorim račun kod njih.

Već duži vremenski period imam račun kod njih i kod njega je prošlo solidno para. U poslednje vreme ga ne koristim za redovna, već samo vanredna primanja. I tako zovu oni mene nekoliko puta telefonom i zamole me da svratim u bilo koju poslovnicu da bih im dao osvežene osnovne podatke kako su mi rekli.

Otvore oni poslovnicu u zgradi gde radim i to mi super bude, odem ja tamo, primi me službenica. Prvo sam ostavio kopiju lične karte, a onda je ona izvukla "obrazac", kako ga zovu očigledno u žargonu počela sa gomilom ličnih pitanja tipa da li sam oženjen, posedujem li nekretnine, posedujem li druge račune, kolika su mi primanja i sl. Meni to zvuči kao teško prebiranje po privatnim podacima i logično pitam zašto me to pitaju, na šta se službenica najstrašnije uvredila. Krajnje besna i jako neprijatnim tonom mi je objasnila da je to obrazac koji moraju svi da popune, to zahteva Narodna banka Srbije, a od njih Evropska unija, što mi je zvučalo kao totalni apsurd. Još mi je objasnila da ako ne želim da dam te podatke, banka će smatrati da sam odbio da sarađujem i zatvoriti mi račun. Ja skroz zbunjen, naravno ne želim da dam podatke, pokupim se i odem.

Zbog njenog objašnjenja da tu gomilu podataka zahteva NBS, ja se obratim njima na mail adresu oglašenu na web site-u. Posle neke 2 nedelje dobio sam jako profesionalan odgovor, koji se poziva na zakone o bankarskom poslovanju, ali je suština sledeće:

U skladu sa tač. 20 odluke, ugovorom o otvaranju i vođenju računa kod banaka uređuju se osnovna prava i obaveze banke i klijenata, a osnovni elementi ugovora, između ostalih, za fizička lica su podaci o tom licu, i to: ime i prezime, očevo ime, mesto prebivališta, JMBG i broj lične karte.


Na osnovu navedenog, davanje drugih ličnih podataka stvar je volje klijenta i poslovne politike banke, odnosno Ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa koji ste zaključili sa bankom, koji kao i svaki drugi ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana. 

Što će reći to što mi banka traži podatke je njihova želja, a ne zahtev NBS, a sigurno ne EU. OK, skontao sam ko me pita za podatke i ostalo je na tome.

Juče siđem ja u tu istu banku na šalter da platim račun. Pogleda me šalterski radnik i kaže "Može, ali morate da popunite sami obrazac, a provizija je 100 dinara". U drugim bankama ne moram nikakav obrazac da popunjavam, a provizija je daleko ispod.

Čim budem imao vremena sići ću da zatvorim račun, tako neljubaznu uslugu nigde nisam doživeo.

O izveštaju svetskog ekonomskog foruma

Već sam spominjao izveštaj svetskog ekonomskog foruma, na kome smo spali na 93. mesto. Našao sam izveštaj i pročitao ga, ko je izainteresovan može ga naći ovde. Izdvojio sam par interesantnih detalja:

Lista izgleda ovako
...
90. Gruzija
91. Jamajka
92. Senegal
93. Srbija
94. Sirija
95. Dominikanska Republika
96. Albanija
...

Top 5 najproblematičnijih faktora

• Korupcija
• Promenljivi zakoni i propisi
• Pristup finansiranju, tj. nedostatak istog
• Neefikasna državna birokratija
• Inflacija
  

Online CV

Image by .chourmo. via Flickr

Kao kec na deset, posle priče o tome kako napraviti dobar CV  je naišao tekst na TechCrunch-u o alatima za online pravljenje CVa. Besramno ću iz njega da pokradem linkove:

VisualCV
JobSpice
CeeVee

Svi oni nude mogućnost pravljenja online verzije, razne mogućnosti deljenja kao i pravljenje PDF verzije. Ne pitajte me za preporuku koji je najbolji, nisam probao nijedan, samo prenosim.

Surove brojke

Image via Wikipedia

Srbija je na listi najkonkurentijih ekonomija sveta pala sa 85. na 93. mesto, pokazuje danas objavljeni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. Međunarodni dan pismenosti Srbija dočekuje sa 1,3 miliona ljudi koji nemaju osnovnu školu.

Kako napisati CV

Kako napisati dobar CV, milioniti put, ovo je izgleda nepresušna tema. Ovih dana smo u firmi gde radim zapošljavali ljude, prošla mi je kroz ruke gomila CVa, pa bih malo osvežio savete šta da uradite.

Nađite lep template Pročitao sam sve ukupno oko 120 različitih CVjeva. Od njih toliko je 5 ličilo na nešto, naravno da su privukli pažnju i da su ljudi pozvani na razgovor. Verujem da je Internet put dobrih predloga, a jako dobri dolaze uz iWork paket (ako koristite Mac ili imate prijatelja koji ga koristi).
Fokusirajte se na konkretne rezultate "Znam Linux" vašem poslodavcu neće reći mnogo. "Administrirao sam Ubuntu server sa instaliranim Zimbra paketom koji koristi 500 korisnika" je već mnogo informativnije i bolje.
Budite pismeni Za neverovati je da je ogroman procenat CVa koje sam dobio bio potpuno nepismeno napisan, sa gomilom pravopisnih i ostalih grešaka. To je dobar put da automatski budete diskreditovani i zato se dobro potrudite da proverite spelovanje, interpunkciju, padeže i sve ostale detalje koju nisu ni malo nebitni.
Konvertujte CV u PDF format Ovo nije teško, besplatno je, a jako je korisno. Budete li poslali fajl u MS Word ili nekom drugom formatu možete imati problem da primaoc ne može da vidi na pravi način fajl koji ste poslali (ne zaboravite da se MS Word plaća i da ga nisu baš svi kupili) tako da vaš trud oko lepog template-a pada u vodu. PDF na svakoj platformi izgleda dobro.
Izbegnite beznačajne detalje Vašeg potencijalnog budućeg poslodavca sigurno ne zanima to kako se vaš bračni partner zove, kako se zovu vaša deca, preporuka vašeg profesora fizike iz srednje škole (ne, sve ovo nije karikiranje, stvarno su to ljudi slali). Usresredite se samo na detalje relevantne za poziciju na koju aplicirate.
Pošaljite reference ako ih imate Oko slanja referenci su mišljenja oprečna, ali moje mišljenje je da ako imate dobre reference od prethodnog poslodavca i one su relevantne za poziciju za koju aplicirate treba da ih obavezno priložite. Naravno, ako su od pre 10 godina ili su irelevantne za poziciju (kao što je već spomenuta preporuka profesora fizike) izazvaćete kontra efekat.

Kriza prolazi, svi se nadamo boljim vremenima. U ovoj zemlji i dalje posla ima za sve ljude koji žele da rade. Jedan od dobrih načina da pokažete volju za radom je i ulaganje ozbiljnog truda u pisanje dobrog CVa. Srećno u traženju novog posla !

Srbija ne oseća posledice svetske finansijske krize

"Srbija ne oseća značajnije posledice svetske finansijske krize, kaže premijer Mirko Cvetković..."

Ne znači li to da smo van svih svetskih tokova ?

Lokalni oglasi - Mravojed

Nije me bilo neko vrijeme, evo novosti na kojima sam radio. Mravojed je u osnovi klonirani Craiglist, ali kako naši ljudi nisu puno upoznati sa Craiglistom, neće mi to poređenje ništa pomoći, a ni odmoći.

Mravojed su lokalni oglasi, u svakom gradu i selu, prvi te vrste na Balkanu. Paralelno krećemo u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Sve je brzo i besplatno. Nema registracije, nema reklama. Dizajn je spartanski, ideja je da se brzo i lako koristi. Od naprednijih mogućnosti, tu su RSS za oglase, pretraga i slike uz oglase. Širićemo se sve dok ima interesovanja za nove kategorije i lokacije.

Svaki feedback dobrodošao, oglasi još više. Hvala !

Cena nafte i sunovrat dolara

Priloženi grafikon će sve lepo objasniti. Cena nafte izražena u čvrstoj protivvrednosti, zlatu, se nije menjala opšte od 1940. godine. Sa vrtoglavim skokom cene nafte u zadnje vreme nemaju veze ni bliskoistočne vlade, ni potražnja (pre godinu dana se, po mnogima, desio oil peak, tako da potražnja opada). Jednostavno, dolar se sunovratio.

Dž, budućnost biznisa i dobra muzika [ovaj put sa download linkom]

Kako kaže Chris Anderson u budućnosti će sve biti za dž. Postoje razni biznis modeli koji se mogu primeniti na razne grane, pa i na muziku. Sličnom talasu je odlučila i da se priključi naša novoosnovana izdavačka kuća Indietronic, koja je pod Creative Commons licencom izdala svoje prvo izdanje "CCBit.". Album je dobro ocenjen na Popboksu, gde možete da pročitate i review. Ja još nisam uspeo da pronađem odakle da ga skinem, matični site je još u "Coming soon" fazi, ali toplo pozdravljam ovakav vid licenciranja muzike.

Ako neko pre mene primeti download link, cenio bih da ga pošalje.

Update [24.03.2007 20:29]

Dobio sam čast da premijerno objavim download link. Prenosim komentar:

dule, premijerno kod tebe na blogu.
svez upload od pre svega pola sata. ;)

www.indietronic.org/ccbit.zip

Komentar ostavio Flip

Hvala !

Dž, budućnost biznisa i dobra muzika

Kako kaže Chris Anderson u budućnosti će sve biti za dž. Postoje razni biznis modeli koji se mogu primeniti na razne grane, pa i na muziku. Sličnom talasu je odlučila i da se priključi naša novoosnovana izdavačka kuća Indietronic, koja je pod Creative Commons licencom izdala svoje prvo izdanje "CCBit.". Album je dobro ocenjen na Popboksu, gde možete da pročitate i review. Ja još nisam uspeo da pronađem odakle da ga skinem, matični site je još u "Coming soon" fazi, ali toplo pozdravljam ovakav vid licenciranja muzike. 

Ako neko pre mene primeti download link, cenio bih da ga pošalje.

Update [24.03.2007 20:29]

Dobio sam čast da premijerno objavim download link. Prenosim komentar:

dule, premijerno kod tebe na blogu.
svez upload od pre svega pola sata. ;)

www.indietronic.org/ccbit.zip

Komentar ostavio Flip

Hvala !