Pitam se da to nije malo suviše ? Ako se ja dobro sećam mi smo sekularna država ?
16.11.09
3 dana žalosti i i ukinut TV program ???
Povodom smrti Patrijarha Pavla proglašena su 3 dana žalosti i ukinuti pojedini TV kanali na kablovskim televizijama.
Pitam se da to nije malo suviše ? Ako se ja dobro sećam mi smo sekularna država ?
Pitam se da to nije malo suviše ? Ako se ja dobro sećam mi smo sekularna država ?
2.11.09
Američki san - Milan Jovanović Strongman
On za sebe kaže da je "naš čovek u njihovim redovima" (oni su high class ekipa iz Majamija). Ono što prvo pleni pažnju u knjizi je, naravno, opis tog istog društva. Verujem da je na prvu loptu masa ljudi ovaj aspekt knjige vidi kao glavni i u tome strašno greši. Naravno, taj opis je beskrajno zanimljiv i zauzima veliki deo knjije. Ali to je samo opis kulisa ispod kojih se odigrava prava priča.
Sam naslov knjige je odlično opisuje. Američki san je san o novcu, san o ogromnoj količini novca, a ova knjiga govori o stvarima od neprocenjive vrednosti. Duboko ispod svog sjaja koji opisuje, knjiga govori o ženi, porodici, prijateljima, rodnom gradu. Ne na klasičan "praziluk mi iz dupeta viri" gasterbajterski način, već iz vizure nekoga ko se prošetao kroz VIP klubove, provozao dobre motore i video još štošta zanimljivo, nekoga ko je uspeo.
Postoji mnogo razloga da pročitate ovu knjigu. Najvažniji je taj što će na jednostavan, pitak i zanimljiv način da vas natera da se zapitate o najbitnijim stvarima u životu. Velika preporuka!
30.10.09
Mladi ruski genije na harmonici
Dečko je genije. I svira dugmetaru.
P.S. ovo nema nikakve veze sa čmaroljubljem naše vlade prema Rusiji
P.S. ovo nema nikakve veze sa čmaroljubljem naše vlade prema Rusiji
2.10.09
Technotise - Edit i ja
Gledao sam sinoć "Technotise - Edit i ja", domaći manga crtani Alekse Gajića i potpuno sam oduševljen. Svaka preporuka, obavezno ga odgledajte u bioskopu.
30.9.09
Šta je to novac poreskih obveznika ?
Vrlo često čitamo o tome šta je to novac poreskih obveznika i na šta se troši. A svi znamo da se troši na potpuno sumanute načine. Troši se na finansiranje ogromnog i neefikasnog državnog aparata, na siledžije koji u inostranstvu prebijaju tuđe građane, na neefikasnu zdravstvenu zaštitu i koješta drugo.
A jeste li se ikada zapitali čiji je to novac i otkud državi taj novac ? Sav taj novac se u državni budžet sliva sa raznih strana, od poreza, obaveza, akciza i slično. Pokušaću da na plastičnom primeru to ilustrujem.
Prosečna plata u Srbiji je reda veličine 350 EUR. Da bi vam poslodavac isplatio tih 350 EUR kao platu, potrebno je da na ime raznih obaveza za isplaćivanje plate državi isplati oko 65 % (ovo je samo orjentaciona cifra) te sume, što je oko 230 EUR. Mi imamo malo drugačiji sistem plaćanja poreza nego beli svet, ali ako bi smo to preveli na nemački sistem na primer, vi bi ste mogli da kažete ovako:
Moja plate je 580 EUR, od čega sam 230 EUR platio porez i ostalo mi je neto 350 EUR.
OK, platili smo porez i ostalo je 350 EUR plate. Recimo da da polovinu te plate potrošimo na kupovinu raznih stvari u maloprodaji (hrana, piće...). PDV je u našoj zemlji 18%, što znači da ćemo još oko 30 EUR potrošiti plaćajući PDV.
Ako saberemo te dve cifre, videćemo da prosečan građanin Srbije, grubo izračunato, ako mesečno zaradi 350 EUR neto, da državi 260 EUR minimum (nisam računao akcize i sve ostalo).
[Mala digresija, nisam poresko finansijski stručnjak i sigurno sam pogrešio u nekim procentima ali greške nisu velike. Poenta je u redu veličine novca]
Eto, sad znate koliko vas lično država mesečno košta i celokupna idiotska politika sa investicijama u JAT, subvencionisanim kreditima, velikim troškovima skupštine, lošim privatizacijama itd. Kada sledeći put pođete na ručak, dete vam potraži nove patike, poželite da odete na more ili zaštagod vam je novac potreban, razmislite o svemu ovome.
A jeste li se ikada zapitali čiji je to novac i otkud državi taj novac ? Sav taj novac se u državni budžet sliva sa raznih strana, od poreza, obaveza, akciza i slično. Pokušaću da na plastičnom primeru to ilustrujem.
Prosečna plata u Srbiji je reda veličine 350 EUR. Da bi vam poslodavac isplatio tih 350 EUR kao platu, potrebno je da na ime raznih obaveza za isplaćivanje plate državi isplati oko 65 % (ovo je samo orjentaciona cifra) te sume, što je oko 230 EUR. Mi imamo malo drugačiji sistem plaćanja poreza nego beli svet, ali ako bi smo to preveli na nemački sistem na primer, vi bi ste mogli da kažete ovako:
Moja plate je 580 EUR, od čega sam 230 EUR platio porez i ostalo mi je neto 350 EUR.
OK, platili smo porez i ostalo je 350 EUR plate. Recimo da da polovinu te plate potrošimo na kupovinu raznih stvari u maloprodaji (hrana, piće...). PDV je u našoj zemlji 18%, što znači da ćemo još oko 30 EUR potrošiti plaćajući PDV.
Ako saberemo te dve cifre, videćemo da prosečan građanin Srbije, grubo izračunato, ako mesečno zaradi 350 EUR neto, da državi 260 EUR minimum (nisam računao akcize i sve ostalo).
[Mala digresija, nisam poresko finansijski stručnjak i sigurno sam pogrešio u nekim procentima ali greške nisu velike. Poenta je u redu veličine novca]
Eto, sad znate koliko vas lično država mesečno košta i celokupna idiotska politika sa investicijama u JAT, subvencionisanim kreditima, velikim troškovima skupštine, lošim privatizacijama itd. Kada sledeći put pođete na ručak, dete vam potraži nove patike, poželite da odete na more ili zaštagod vam je novac potreban, razmislite o svemu ovome.
24.9.09
"Sigurnost" na bankomatima u Ušću
22.9.09
17.9.09
Podržimo Povorku Ponosa
U Beogradu će se 20. septembra održati Parada Ponosa, kolokvijalno gej parada. Mislim da je krajnje vreme da postanemo civilizovana zemlja gde svako ima osnovna ljudska prava. Dosta mi je zemlje u kojoj "pravoslavni Srbi" šta god to značilo, maltretiraju sve ostale. Dosta mi je zemlje u kojoj raznorazni klerofašisti uzimaju sebi za pravo da "u ime Srba i Srbije" čine zločine, svi znamo dokle nas je to dovelo 90ih godina.
Voleo bih da ovaj dan prođe u miru i toleranciji, bez ikakvih incidenata. Voleo bih da nadalje sve diskriminisane manjine (LGBT osobe, Romi...) budu jednaki građani sa svim ljudskim i građanskim pravima nekoga ko živi u Evropi u 21. veku. Voleo bih da najzad postanemo civilizovana zemlja koja poštuje evropske vrednosti.
Podržavam Povorku Ponosa !
Voleo bih da ovaj dan prođe u miru i toleranciji, bez ikakvih incidenata. Voleo bih da nadalje sve diskriminisane manjine (LGBT osobe, Romi...) budu jednaki građani sa svim ljudskim i građanskim pravima nekoga ko živi u Evropi u 21. veku. Voleo bih da najzad postanemo civilizovana zemlja koja poštuje evropske vrednosti.
Podržavam Povorku Ponosa !
Najgore bankarsko iskustvo koje sam doživeo
Već duže vreme imam račun u Credit Agricole (nekadašnjoj Meridian) banci. Toliko su bezobrazni da sam potpuno šokiran, u jako kratkom roku su me naterali da zatvorim račun kod njih.
Već duži vremenski period imam račun kod njih i kod njega je prošlo solidno para. U poslednje vreme ga ne koristim za redovna, već samo vanredna primanja. I tako zovu oni mene nekoliko puta telefonom i zamole me da svratim u bilo koju poslovnicu da bih im dao osvežene osnovne podatke kako su mi rekli.
Otvore oni poslovnicu u zgradi gde radim i to mi super bude, odem ja tamo, primi me službenica. Prvo sam ostavio kopiju lične karte, a onda je ona izvukla "obrazac", kako ga zovu očigledno u žargonu počela sa gomilom ličnih pitanja tipa da li sam oženjen, posedujem li nekretnine, posedujem li druge račune, kolika su mi primanja i sl. Meni to zvuči kao teško prebiranje po privatnim podacima i logično pitam zašto me to pitaju, na šta se službenica najstrašnije uvredila. Krajnje besna i jako neprijatnim tonom mi je objasnila da je to obrazac koji moraju svi da popune, to zahteva Narodna banka Srbije, a od njih Evropska unija, što mi je zvučalo kao totalni apsurd. Još mi je objasnila da ako ne želim da dam te podatke, banka će smatrati da sam odbio da sarađujem i zatvoriti mi račun. Ja skroz zbunjen, naravno ne želim da dam podatke, pokupim se i odem.
Zbog njenog objašnjenja da tu gomilu podataka zahteva NBS, ja se obratim njima na mail adresu oglašenu na web site-u. Posle neke 2 nedelje dobio sam jako profesionalan odgovor, koji se poziva na zakone o bankarskom poslovanju, ali je suština sledeće:
U skladu sa tač. 20 odluke, ugovorom o otvaranju i vođenju računa kod banaka uređuju se osnovna prava i obaveze banke i klijenata, a osnovni elementi ugovora, između ostalih, za fizička lica su podaci o tom licu, i to: ime i prezime, očevo ime, mesto prebivališta, JMBG i broj lične karte.
Na osnovu navedenog, davanje drugih ličnih podataka stvar je volje klijenta i poslovne politike banke, odnosno Ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa koji ste zaključili sa bankom, koji kao i svaki drugi ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana.
Što će reći to što mi banka traži podatke je njihova želja, a ne zahtev NBS, a sigurno ne EU. OK, skontao sam ko me pita za podatke i ostalo je na tome.
Juče siđem ja u tu istu banku na šalter da platim račun. Pogleda me šalterski radnik i kaže "Može, ali morate da popunite sami obrazac, a provizija je 100 dinara". U drugim bankama ne moram nikakav obrazac da popunjavam, a provizija je daleko ispod.
Čim budem imao vremena sići ću da zatvorim račun, tako neljubaznu uslugu nigde nisam doživeo.
Već duži vremenski period imam račun kod njih i kod njega je prošlo solidno para. U poslednje vreme ga ne koristim za redovna, već samo vanredna primanja. I tako zovu oni mene nekoliko puta telefonom i zamole me da svratim u bilo koju poslovnicu da bih im dao osvežene osnovne podatke kako su mi rekli.
Otvore oni poslovnicu u zgradi gde radim i to mi super bude, odem ja tamo, primi me službenica. Prvo sam ostavio kopiju lične karte, a onda je ona izvukla "obrazac", kako ga zovu očigledno u žargonu počela sa gomilom ličnih pitanja tipa da li sam oženjen, posedujem li nekretnine, posedujem li druge račune, kolika su mi primanja i sl. Meni to zvuči kao teško prebiranje po privatnim podacima i logično pitam zašto me to pitaju, na šta se službenica najstrašnije uvredila. Krajnje besna i jako neprijatnim tonom mi je objasnila da je to obrazac koji moraju svi da popune, to zahteva Narodna banka Srbije, a od njih Evropska unija, što mi je zvučalo kao totalni apsurd. Još mi je objasnila da ako ne želim da dam te podatke, banka će smatrati da sam odbio da sarađujem i zatvoriti mi račun. Ja skroz zbunjen, naravno ne želim da dam podatke, pokupim se i odem.
Zbog njenog objašnjenja da tu gomilu podataka zahteva NBS, ja se obratim njima na mail adresu oglašenu na web site-u. Posle neke 2 nedelje dobio sam jako profesionalan odgovor, koji se poziva na zakone o bankarskom poslovanju, ali je suština sledeće:
U skladu sa tač. 20 odluke, ugovorom o otvaranju i vođenju računa kod banaka uređuju se osnovna prava i obaveze banke i klijenata, a osnovni elementi ugovora, između ostalih, za fizička lica su podaci o tom licu, i to: ime i prezime, očevo ime, mesto prebivališta, JMBG i broj lične karte.
Na osnovu navedenog, davanje drugih ličnih podataka stvar je volje klijenta i poslovne politike banke, odnosno Ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa koji ste zaključili sa bankom, koji kao i svaki drugi ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana.
Što će reći to što mi banka traži podatke je njihova želja, a ne zahtev NBS, a sigurno ne EU. OK, skontao sam ko me pita za podatke i ostalo je na tome.
Juče siđem ja u tu istu banku na šalter da platim račun. Pogleda me šalterski radnik i kaže "Može, ali morate da popunite sami obrazac, a provizija je 100 dinara". U drugim bankama ne moram nikakav obrazac da popunjavam, a provizija je daleko ispod.
Čim budem imao vremena sići ću da zatvorim račun, tako neljubaznu uslugu nigde nisam doživeo.
16.9.09
Naša "efikasna" policija
Moju devojku su pokrali u subotu uveče, na Novom Beogradu preko puta hotela Jugoslavija. Vraćala se iz grada, sela sa drugaricom na klupu da odmore malo, neko je prišao, uzeo joj torbicu i zbrisao. Šteta nije zanemariva, ali šta je tu je. Najgore je što su se njih dve prepale i istraumirale.
Došle su njih dve kući i ispričale mi šta se dogodilo. Pokušali smo da dobijemo njen broj mobilnog telefona koji je u torbici, naravno da nam nije uspelo. I umalo da pređemo preko svega, zvoni telefon njene drugarice. Lopovi su bili dovoljno bezobrazni da se jave nazad i traže otkup za torbicu. Bili su u fazonu "Skupite neke pare pa da vam vratimo dokumenta". Toliku količinu bezobrazluka stvarno nisam očekivao, pukao mi je film i zvao sam policiju. E tu počinje veselje.
Zovem ja 92, javi se čovek, sasluša me i kaže "To morate sa policijom Novi Beograd" i prebace me na Novi Beograd. Ja tamo ispričam opet šta se dešavalo (uključujući i tačnu lokaciju gde), kaže čovek "Morate da dođete do nas pa da pokušamo da uradimo nešto". Ja se primio, mislio sam da će stvarno da se potrude da urade nešto, sednemo na taksi devojka i ja i u policijsku stanicu Novi Beograd. Tamo naiđemo na dežurnog pandura i poluuspavanog i prilično nadrndanog inspektora. Saslušaju nas, ostave u čekaonici da čekamo 10ak minuta i posle 10ak minuta većanja nam kažu da to nije njihov reon i da bi ipak trebalo da odemo u policijsku stanicu u Zemunu. Tu mi je već pao mrak na oči zato što su me oni sami pozvali da dođem tu gde jesam, ali šta je tu je. Ponovo taksi i u stanicu u Zemunu. Tamo je trebalo malo vremena da ih probudimo i dozovemo i kada smo to uspeli da uradimo rekli su nam nešto tipa "Nećemo moći ništa da uradimo, ali ćemo ipak zapisati šta se dešavalo". Dok su nam uzimali podatke i zapisivali lopovi su ponovo pozvali drugaricu, a ona to nama prenela. Ja stojim u stanici, prenosim im šta se zbiva, a oni ništa.
Osećao sam se potpuno izbezumljeno. Stojim u policijskoj stanici, prijavljujem zločin, lopovi me zovu na telefon i traže otkup, a panduri me poluuspavano gledaju ispod oka bez da pokazuju ikakvu želju da išta urade osim da zapišu podatke da sam bio i stave to u fioku.
Lopovi su naravno pokupili sve što ima iole neku vrednost, ali su bacili novčanik sa dokumentima. Jedan momak je to našao i poprilično se potrudio da dođe do našeg kontakta, da bi nam to vratio (moja devojka je iz BiH, pa je stvarno trebalo truda naći nas) i juče smo to od njega uzeli. Hvala još jednom !
Da poštenog i vaspitanog sveta ima mi vraća nadu u ljude i bolje sutra, ali da živimo u usrano vreme danas, živimo.
Došle su njih dve kući i ispričale mi šta se dogodilo. Pokušali smo da dobijemo njen broj mobilnog telefona koji je u torbici, naravno da nam nije uspelo. I umalo da pređemo preko svega, zvoni telefon njene drugarice. Lopovi su bili dovoljno bezobrazni da se jave nazad i traže otkup za torbicu. Bili su u fazonu "Skupite neke pare pa da vam vratimo dokumenta". Toliku količinu bezobrazluka stvarno nisam očekivao, pukao mi je film i zvao sam policiju. E tu počinje veselje.
Zovem ja 92, javi se čovek, sasluša me i kaže "To morate sa policijom Novi Beograd" i prebace me na Novi Beograd. Ja tamo ispričam opet šta se dešavalo (uključujući i tačnu lokaciju gde), kaže čovek "Morate da dođete do nas pa da pokušamo da uradimo nešto". Ja se primio, mislio sam da će stvarno da se potrude da urade nešto, sednemo na taksi devojka i ja i u policijsku stanicu Novi Beograd. Tamo naiđemo na dežurnog pandura i poluuspavanog i prilično nadrndanog inspektora. Saslušaju nas, ostave u čekaonici da čekamo 10ak minuta i posle 10ak minuta većanja nam kažu da to nije njihov reon i da bi ipak trebalo da odemo u policijsku stanicu u Zemunu. Tu mi je već pao mrak na oči zato što su me oni sami pozvali da dođem tu gde jesam, ali šta je tu je. Ponovo taksi i u stanicu u Zemunu. Tamo je trebalo malo vremena da ih probudimo i dozovemo i kada smo to uspeli da uradimo rekli su nam nešto tipa "Nećemo moći ništa da uradimo, ali ćemo ipak zapisati šta se dešavalo". Dok su nam uzimali podatke i zapisivali lopovi su ponovo pozvali drugaricu, a ona to nama prenela. Ja stojim u stanici, prenosim im šta se zbiva, a oni ništa.
Osećao sam se potpuno izbezumljeno. Stojim u policijskoj stanici, prijavljujem zločin, lopovi me zovu na telefon i traže otkup, a panduri me poluuspavano gledaju ispod oka bez da pokazuju ikakvu želju da išta urade osim da zapišu podatke da sam bio i stave to u fioku.
Lopovi su naravno pokupili sve što ima iole neku vrednost, ali su bacili novčanik sa dokumentima. Jedan momak je to našao i poprilično se potrudio da dođe do našeg kontakta, da bi nam to vratio (moja devojka je iz BiH, pa je stvarno trebalo truda naći nas) i juče smo to od njega uzeli. Hvala još jednom !
Da poštenog i vaspitanog sveta ima mi vraća nadu u ljude i bolje sutra, ali da živimo u usrano vreme danas, živimo.
Пријавите се на:
Постови (Atom)