Koje smo mi ovce

U Srbiji žive ovce (da ne upotrebim neki teži termin), u to sam definitivno postao siguran. Svi sedimo skrštenih ruku dok nam razne Palme, Mrkonjići, Velje i slična govna, na čelu sa Vojislavom DR. Koštunicom kroje sudbinu. A mi smo ih pustili sami da to rade, ćutimo i prstom ne mrdamo. 

Zašto sam toliko danas pobesneo ? Trebao bih da putujem ovih dana, i uredno sam dobio vizu i kupio avio kartu, presedanje u Londonu, na Heathrow. Srećom pa su me prijatelji podsetili da proverim treba li mi viza. Nekako mi je zvučalo logično da mi viza ne treba, trebalo bi da samo sletim i sa susednog terminala poletim 2 sata od sletanja, bez zadržavanja i ulaska u zemlju. E, ako niste znali, Srbija je na posebnoj listi zemalja čijim građanima i u tom slučaju treba tranzitna viza. 

I dok se mi bavimo "sudbinskim" pitanjima, "nebeskim" stvarima, nacionalnim pomirenjem i ostalim glupostima ostali svet nas je saterao u tor, kao stoku, da svoje probleme rešimo pa da izađemo odatle, i to su nam jasno i glasno pokazali. Da se razumemo, ni njih nimalo ne pravdam, samo njih ne mogu da promenim, ali mogu da barem dignem svoj glas da se u mojoj zemlji nešto promeni.  

Ljudi danima čekaju u redovima da dobiju ličnu kartu, tek pre neki dan smo uveli instituciju pasoša na kome actually piše ime države u kojoj živimo, iako kao takva postoji već neko vreme. Da ne podsećam da je nova oprema za izdavanje ličnih karata kupljena još pre 5 godina. Otputovati negde je misaona imenica, što zbog para, što zbog problema viza...

Liče li ?

Liče li i vama refreni ovih pesama ? Samo da se zna, Cacadou Look je bend sa početka osamdesetih, Jem je od skora.

Cacadou Look - Kao pjesma

Jem - Wish I

Samo u Crnu Goru

U Crnoj Gori više od polovine stanovništva nema računar, ali zato svako ima dva mobilna telefona...

Lamborghini LM002

Mnogo pre nego su se razni proizvođači setili da naprave kojekakve šminkerske crossover-e, Humwee-je, SUVeve i ostala čuda, Lamborghini je izbacio model LM002. Serijska proizvodnja je trajala od 1986. do 1993. i napravljen je 301 primerak. Zbog svog brutalnog dizajna (više slika ovde, ovde) i performansi (V12 mašina, maks. brzina 210 km/h) prozvan je Rambo Lambo. Posedovale su ga razne poznate ličnosti. Zamišljen je kao Cauntech za mesta gde u stvari nema puteva, a ciljna grupa su bili bliskoistočni milioneri i vojske. Gume je posebno za njega pravio Pirelli, ojačane su kevlarom kako bi mogla da izdrže sva maltretiranja i koštale su 1600 USD komad. Auto je kada se pojavio koštao oko 120k USD. 

Ako bih mogao da biram šta ću da vozim, ovo mi je definitivno top pick. Postoje glasine da može da se dobije nov po specijalnoj narudžbi.

BLIFF site nema program festivala

Naleteo sam juče na najveći propust (da ne iskoristim težu reč) ikada. Bliff je novi festival filma u Banja Luci, a na web site-u nema programa. Imaju nekakav delimični spisak filmova koji će biti prikazani, pa kad se ode na film piše i kad se prikazuje. Možda nekom to i izgleda normalno, ali meni se ipak čini da je zgodnije na jednu stranu staviti tabelu sa rasporedom, pa da ljudi na jednostavan način vide šta je kada.

Satovi, Haruo Suekichi

Moj generalni stav je da je sat kao uređaj za pokazivanje vremena potpuno prevaziđen, o tome sam već pisao. Ono što mi je izuzetno privuklo pažnju su satovi koje dizajnira japanac Haruo Suekitchi. Svi satovi su ručno izrađeni, svaki je unikat sa imenom i svi su potpuni steampunk. Interviju sa njim možete naći ovde, a galeriju satova ovde. Čak ga je i Time spominjao, a u tekstu je i broj telefona distributera. Definitivno vrlo visoko na mojoj shopping listi.

Komentari

Uključio sam opciju da svako mora da se uloguje da bi poslao komentar na neki post. Jeste, malo je drndanje, ali mi se čini da, obzirom da Blogger sada koristi OpenID, to neće biti veliki problem.

A zašto sam se odlučio na taj potez? Primetio sam da se ljudi koji imaju pristojne komentare uglavnom potpišu, pa se nadam da njima neće biti problem. Sa druge strane, masa nepristojnih komentara dolazi od Anonimusa. Nemam ništa protiv toga što neko ima drugačije mišljenje od mene, ali pljuvanje, mržnju i slične negativne stvari neću dozvoliti. Takve postove sam se trudio da ne brišem, osim ako baš nisu preterivanje, nek služe autorima na čast, ali samo hoću da se autori potpišu.

Last Days of Summer in Cape Town

Moj prijatelj Milan Josipović, fotograf, je trenutno u Cape Town-u. Čovek mi je prijatelj, pa sam verovatno opet subjektivan, ali je izuzetan fotograf, što se iz portfolia može videti. Elem, kraj je leta (barem na južnoj hemisferi), pa mi je poslao fotografiju da ga obeležimo. Uživajte. [nažalost, Blogger ne dopušta veće slike, izabrao sam maksimalnu, tako da morate da kliknete na sliku za punu veličinu]

Širi dalje

Možda nisam objektivan, pošto sam glasač LDPa, ali mi se ovaj spot baš svideo.

21

Ove nedelje je u USA na vrhu box office liste film 21. Film je zasnovan na istinitoj priči o tome kako je grupa od 6 studenata MITa opelješila kazina igrajući blackjack na osnovu pravila koja su sami smislili. Pravila su bazirana na matematici, statistici i malo memorije i organizacije. Scenario je baziran na knjizi "Bringing Down the House" koju sam ranije spominjao. Ono što je još zanimljivo je da je režiser filma naše gore list.